Nemoj da mi uputiš više nijedan osmeh. Jedan je dosta.... Pomisliću da u tom novom još nešto piše i bojim se, izazvaću podsmeh kod onih kojih se sve tiče... U meni se rodi i osta želja koja klija i raste, i izvija se i trudi da izleti u nebo i nemoguće preraste. I zato nemoj, nemoj nikada više da mi poklonis nijednog smeška. Zamisli da me nema,da ne postojim, tako je bolje.... Moram to da te molim jer se bojim, strašno se bojim da je tvoj osmeh samo greška. Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj, i petoj... i sedmoj... pokloni ga onima koje će znati da ga vrate, onima koje ne vole čekanje, kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate odmah, bez razmišljanja, a da ga prime još manje.... Pokloni ga njima, meni nemoj - jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje, predugo čezne da izleti, predugo plete šarene duge, predugo trepti dok ne sine, a za sve to vreme moje usne su neme... Zato me zaboravi jer ja nisam kao te druge - ja sam iz neke sasvim druge šeme... *** Dragana Konstantinović
Trazili smo se po tuđim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...
Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...
Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?
Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...
Helix Nebula - Božije Oko, se nalazi 690 svetlosnih godina udaljena od zemlje u sazvežđu Vodolije...
Otkrivena je 1824.god, stara je oko 10.600 godina a prečnik joj je oko 2.5 svetlosne godine...
Mislite na osobu čiju ljubav želite da osvojite...
Želite da joj postanete važni?
Hoćete da budete jedini za nju?
Hoćete da se ta osoba zainteresuje za vas i da se upusti u trajnu vezu sa vama?
Ako je tako, dobro otvorite oči - Vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ekskluzivnom smislu, pozivate je da ograniči vašu slobodu prema svom nahođenju, da kontroliše vaše ponašanje, vaše planove, vaš razvoj...sve to isključivo za dobrobit njenih interesa...
To ja kao kad bi vam ta osoba rekla:
"Ako želiš da budeš jedino biće za mene, moraš se podvrgnuti mojim uslovima, jer od trenutka kada prestaneš da zadovoljavaš moja očekivanja prestaćeš da budeš jedino biće za mene."
Vi ste hteli da budete jedino biće toj osobi, zar ne?
Automatski morate da platite cenu gubitkom svoje slobode - morate da plešete u ritmu koji vam nameće ta osoba, isto kao što očekujete da drugi plešu u vašem ritmu ako žele da budu jedini za vas....
Upitajte se sada - Vredi li platiti toliku cenu za ono što zauzvrat dobijate?
