Prava ljubav....
8.8.2010
***
Nemoj da mi uputiš više nijedan osmeh.
Jedan je dosta....
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se,
izazvaću podsmeh kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,da ne postojim,
tako je bolje....
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim da je tvoj osmeh samo greška.
Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj... i sedmoj...
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate odmah,
bez razmišljanja,
a da ga prime još manje....
Pokloni ga njima, meni nemoj -
jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme moje usne su neme...
Zato me zaboravi jer ja nisam kao te druge -
ja sam iz neke sasvim druge šeme...
***
Dragana Konstantinović
