29/3/2007, 20:36

A sad...mali debeli

Ovo je Teo,koj se inace bolje odaziva na Debeli,mali prozdljivac koji obozava moje knjige...

 

 

 

 

 

 

 

objavio/la blueprintedmercury kategorija: | (5) Komentara | pošalji post na e-mail
20/3/2007, 21:48

it`s a good life

Osecala je krivicu.Bilo je vise no ocigledno,no ipak,nisam rekla nista.Klimnula sam glavom i cutala.

``Nadam se da nisi ljuta...nisam vise znala sta da ti kazem.``

``Nisam ljuta.Nemam razloga da budem ljuta.Osetila sam se samo i napusteno.Kao da niko nije mogao,hteo i smeo da me cuje iz straha da se i sam u nevolju ne uvuce.A to je jedino trebalo...da saslusa...``

Nije rekla nista.Nije morala.Tisina je bila hladna,teska.I meni je bilo tesko.Osetih neko tupo otkucavanje u slepoocnici.

``Sve je u redu.Moram da idem.``

Ali nije bilo u redu.I nece biti u redu.

``Sta se desilo na kraju?`` viknula je kad sam odmakla desetak metara.

Okrenuh se i slegoh ramenima.

``Izborila sam se...sama.``rekoh poluglasno,svesna da me verovatno nece cuti.

``Jer sama sam se i rodila.`` dodadoh,jos tise,samo za sebe.

Stavih ruke u dzepove kaputa i produzih kroz park.Nisam htela da razmisljam.Htela sam da bar na trenutak  zaboravim proteklih par nedelja i izbore koji su cekali da budu napravljeni znajuci da ce,ukoliko ispravni,uciniti les mois à venir,mnogo laksim i podnosljivijim....

Na player-u je svirala pesma :``It`s a good life...``

 

Osmehnuh se kiselo.

Maybe not.Not this month.Or this year.

 

 

 

 

 

objavio/la blueprintedmercury kategorija: | (3) Komentara | pošalji post na e-mail
12/3/2007, 13:11

``Ko se jos zadovoljava malim stvarima?``govorim dok privlacim salicu caja od kamilice.

``Neke na to pristaju.`` cereka se Tristan,potpuno neozbiljan kao i obicno,u svom nezaboravnom crno-zelenom dzemperu na pruge u kom izgleda kao neki junak pobegao direktno iz stripa.

``Mene recimo ne odusevljava psece govance u novom paru cipela.I ne shvati me pogresno,nije samo stvar u tom jebenom psecem govancetu vec o stavu prema zivotu...``

``Zasto se zamaras takvim stvarima?``

 

``Zato sto se plasim da ne prodjem pored neceg jako bitnog...sustinski vaznog.`` Ugrizoh se za usnu a onda nastavih:``Znas,P-M,zeli da ode na to neko jebeno hodocasce od dva-tri meseca,on koji nije religiozan...To je jedno od onih putovanja koje menja coveka zauvek...I plasim se,iskreno,najiskrenije,da ako se ikada vrati,vise nikada ne bude ono sto je sada,da mi vise nikada ne budemo ono sto sada jesmo...Sebicno bi bilo s moje strane da ga zadrzavam,svaki trud bio samo odlaganje neumitnog,te nemam izbora da ga pustim da ide...ali strah je prisutan...``rekoh u jednom dahu.

``Razumem.`` rekao je Tristan igrajuci se crno-zelenim rukavom ipogledavsi me sasvim ozbiljno dodade:``Verujes li da je zaista potrebno da zivis u strahu,danas i sada,u strahu od stvari koje se nisu,i koje se mozda nikada nece dogoditi?``

Tristan je  delovao kao jebeni Dalaj Lama ,savrseno mudar i zen.Zasto ja nisam mogla da se setim neceg takvog?

Mozda zato da bih shvatila neophodnost dobrog prijatelja.Mozda zato sto...

Uostalom zar je i bitno?

Tristan je bio tu,u tom crno-zelenom dzemperu na pruge,izgledao je kao neki junak pobegao direktno iz stripa,pio je kafu,gledao me ozbiljno i pomalo tuzno,vecito veran prijatelj poslednjih ratnih godina.

Nasmesih se.

``Znas,ti si moj spiritualni vodic.``rekoh podsmesljivo i ubodoh viljusku u komad kolaca od cokolade.

``Naravno da jesam.``promrmlja on. ``Sta bi sa nasom dijetom?``

``Od sutra Trstane,od sutra.``

Ono sto mu nisam rekla je da je klica gospodjice Bergeron pocela da klija u mom  umu.

 

 

objavio/la blueprintedmercury kategorija: | (4) Komentara | pošalji post na e-mail