Petite Marie m`entends-tu?
Prati me u stopu.
``Hoces da se igras samnom?``
``Kasnije Marie,sad imam mnogo posla.Ako zelis ,kasnije mozemo da gledamo neki film.Ti biras.``
Ne odgovara nista.Spusta pogled na uglancan bolnicki pod i uvrce prsticima rub pidzame.
Stavljam je na krevet.Ona me gleda,tuzno i prkosno istovremeno.Dok joj provlacim tube kroz rukav pidzame brojim u sebi masnice na njenom malom mrsavom telu.Siroto dete.Siroto,siroto dete.Ljubim je u celo i ostavljam uz obecanje da cu se vratiti za par minuta.
Okrecem se izlazeci iz sobe.Marie sedi na rubu kreveta i mlati nozicama.Smedje kovrdze padaju na njena ramena.Sad znam kako izgleda andjeo.
Pet minuta kasnije nalazim je na bosonogu na hodniku.Oci su joj crvene od suza.
``Rekla si da ces se vratiti.``
``Marie,kad ti nesto obecam jel` drzim obecanje ?``
Klima glavom.
``Idemo u sobu.``
Grcevito se hvata za moju nogu.Kao davljenik.Kao da joj od toga zivot zavisi.Place.Ja ne volim decje suze.Ubijaju u meni i onu poslednju trunku profesionalizma.Vadim iz dzepa nalepnice.One su tajno oruzje svake koja je ikada radila na pedijatriji.Ali moje nisu poput onih koje sve druge imaju po dzepovima.Naime,moje nalepnice su magicne.Jednom zalepljene na bolno mesto one umeju da otklone svaki bol.Ali Marie nije impresionirana.Brisem joj suze i pokusavam da sklopim pakt.Mora da mi pomogne.Treba da sredi svoj krevet.Pristaje.Ostavljam je tako zaposlenu u sobi.
Dok pisem beleske krajickom oka gledam hodnik.
NaCl 0.9% 500ml I.V perfuse bien sur pompe volumetrique en TVO.Site intact.Bon retour veineux.
Vidim je na dovratku.Proviruje.Trazi me pogledom.
``Dodji…``
Da moze da trci sa onom silnom skalamerijom koju vuce iza sebe verujem da bi trcala. Ovako uzurbano grabi hodnikom uz kloparanje pumpe.
``Sta gledamo lepotice ?``
Njeni mali beli prstici prelaze preko filmova.Iako ne zna da cita,Marie zna sta zeli…
Harry Potter. Harry kog sam gledala toliko puta da poznajem neke replike napamet.
``Dobar izbor drugarice.``
Idemo do sale za projekcije.Ona ne govori nista ali me zahvalno gleda tim svojim krupnim smedjim ocima.Umotavam je u plahtu i dopustam joj da se pripije uz mene.Smesi se.
O da…andjeo…
``Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame?``
``Ali Marie,ti imas mamu !``
``Da,ali ti me nikada nisi zaboravila…``
Osecam kako me nesto gusi.Ne uspevam da disem.Grizem usnu.Na kraju,ne odgovaram nista.Ljubim njeno malo belo celo i pokazujem prstom :
``Vidi,poceo je film.``
Ovde je to cesta praktika.Roditelji dovedu decu na hitnu a onda ih i ostave u bolnici.Zaborave.
Marie nije videla svoje roditelje vise od dve nedelje…
Tesim sebe idejom da je tako mozda i bolje dok mi u glavi odzvanja recenica :`` Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame ?``
Ohh,da samo mogu moje siroto dete,da samo mogu….