All for love
Slupao je moj auto.Onaj,neotplaceni.Onaj za kog mi,kozu moju studentsku, deru.I dosao je kuci povijena repa.Ma sta povijena repa…k`o usran.Zna da cu da pizdim.Takva mi narav.I ne bi sve to bilo toliko tragicno da moj-dragi-em-mili ima neko osiguranje.
- Blue…ja sam…malcice slupao tvoj auto.
Koliko je to malcice?Mislim onako kvantitativno kad govorimo o autima i nesrecama.Par ogrebotina,zmigavac,izgrebeno recimo levo krilo,unisten branik?Ili je malcice ipak samo amortizer gneva.Vrag ce ga znati.
-Tebi nije nista?
-Nije. Ali…
-Ma,jebes auto.Glavno je da tebi nije nista.
Gleda me zabezeknuto.Da je u poziciji sad bi se valjda ustinuo.Al`nije.I ne sme.Jer zna da cu da pizdim.Ovako me samo gleda k`o dunavski saran.
-Volim te.
Vadim kreditne kartice.Oprastam se u sebi od Cayo Cocco.Zboravljam onaj minijaturni bikini specijalno kupljen za te bele pescane plaze.Vidim sebe kako prihvatam smene od 16h...
-I sure hope you do…
Za ove dvadeset i cetiri godine zivota naucila sam par pametnih stvari.Samo par.Pa ipak,nisam ja Tesla. Izmedju ostalog da eto danas imas sutra nemas.Naucila sam i da je MgSO4 un puissant tocolytique…ali to i nema bas mnogo veze sa ovom pricom…
I eto,od sutra,po prvi put nakon osam godina,postajem djak pesak.Biljcica puzavica.Vec se vidim na autobusnoj stanici na -15.Cupkam na mestu,slinavog nosa i obecavam sebi samoj da cu sutra poneti rukavice.All that.And much more.
All for love…