Evo mene opet posle x dana.. Jbg ljudi, fakultet je preči od pesničke karijere, januarski rok je iscrpeo sve iz mene,a i od kompa sam bio prilično udaljen spremajući proklete ispite.. Ali sad je sve OK, družićemo se opet intenzivno, do sledećeg velikog zastoja.. Veliki respect svim posetiocima BlogDoMog-a

Bili smo mali i nismo znali

Šta se to dešava,šta nam to fali,

Kakva su bila tuđa detinjstva

Poslednji sinovi bratstva i jedinstva

Vesti sa fronta umesto crtaća

Tata je otišao,mama laže kuda

„Perin se tata baš dugo ne vraća“

Devedeste u zemlji čuda

Nema slatkiša,igračaka,mora

Sankcije ubijaju minimum dostojanstva

„samo ti uči“ zvuči kao fora

Dok lovu ti šalje tetka iz inostranstva

Škola se raspada,profesori s njom

Deca samo oponašaju starije

Svakog dana novi nervni slom

Pogodno tle za razvoj ništarije

Posle rata došle su demonstracije

Prst u oko velikom diktatoru

Prvi put sam video kordone,racije

Pogrešno mišljenje vodi ka zatvoru

A šlag na tortu „bezbrižnih dana“

Dodala je alijansa najjačih zemalja

Bez razloga i ničim izazvana

Krenula na nas,šačicu bogalja

I tako smo išli iz stresa u stres

Posledice se nisu videle odmah

Kad stasali smo u ljude isplivao je bes

Za mnoge su rešenje alkohol i droga

I sad odjednom „šta se ovo zbiva?“

Pitaju se naši roditelji fini

Što blejimo na ulici bez trunke motiva,

Tako mladi,a već na margini?