Kad sam bila mala, bilo mi je palo na pamet da pišem Politikinom zabavniku, onoj rubrici za odgovore i pitanje, da mi razreše dilemu da li postoji pitanje na koje se ne može odgovoriti sa "ne znam".
Kasnije u životu, pa sve do dana današnjeg, u nastupu rezigniranosti, sa (skoro) pubertetskim, bespomoćnim besom, povremeno dreknem "pa šta"!
Ali umetnost korišćenja glupih poštapalica i sumanutih odgovora na pitanja ovih dana su do vrhunca dovele moja majka i moja tetka. Obe ih, zamislite boli onaj deo gde leđa gube svoje časno ime! Ali bukvalno! Jedna se okliznula na prezrelu krušku i ljosnula, a druga je sela u kadu punu vrele vode. Jedna ima samo modrice, a druga je išla i na previjanje!
Nadam se samo da nije zarazno. Mislim, trebalo bi i ja za štošta u životu da kažem da me bole dupe, ali bih se striktno držala figurativne varijante!
kada ti stalno nešto pada na glavu i na pamet, moraš da nađeš načina da se izmigoljiš
Od fikcije do stvarnosti i nazad
posted by besna glista at 01:06 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (14) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (14) | Posalji komentar