Život me preticao na svakoj krivini, i sve ono što se jednog dana činilo kao neopisivo bitno i (skoro) nepremostivo, sutradan bi već bilo prevaziđeno i prašnjavo. Živela sam, intenzivnije nego ikad, kontradikciju da prevazilazim sebe samo kad nemam vremena za sebe. Jela sam i spavala vrlo sporadično, vozila podočnjake u kolicima i postizala rekorde u broju prošetanih pasa u toku jednog dana.
Ludovala sam za Kaprijem, sladoledom koji, po mojim uobičajenim merilima, ima drastičan manjak čokolade, i semenkama od bundeve.
Jednom sa dozvolila sebi ponašanje nedostojno i tinejdžerke, mada imam dve stvari koje me, sasvim formalno, karakterišu kao odraslu: post-pejd mobilni i devizni bankovni račun.
Ponovljeni snovi upozoravali su me da još uvek nisam dobro postavila pitanje. Jedan od parkova moga detinjstva se nekako smanjio, ali kestenja i dalje ima na sve strane.
Ustajući u (preranih) 5 ujutru, pravila sam spiskove kome sve dugujem pare, pozajmljene za veterinara, i nadala se da će mi K. iz zemlje izlazećeg Sunca doneti tračak mudrosti, koji će me, bar delimično, vratiti u sopstveni život, u kome ima vremena za presipanje smisla u besmisao, dve jutarnje kafe, blog i telefonske razgovore sadržajnije od "E, u neviđenoj sam frci, zovi me najranije za dve nedelje".
Ćale mi je sakrio cipele, najmlađa, ekološka pas mi je sažvakala papuče (i bateriju za mobilni) i bila zatečena sa retkim primerkom moje cipele na štiklu u zubima, a majka mi se intenzivno bacila na branje i jedenje bloginja.
Rodila se Ella, počela sam da primećujem da nema nekih ljudi na Blogoyu, a na netu još uvek nisam mogla da nađem upotrebljiv instrumental "Grlom u jagode".
p.s. Zbog navedenih rodbinskih blogova, ovaj blog će uskoro biti zaključan, sem za prijatelje.
EDIT: E, sad ima i muzika!
| Grlom u jagode.mp3 |