Ostavim pisanje posta za kasnije i krenem u kupovinu.S je bio rođendan, a baš sam videla jednu lepu tašnu u Bollywood stilu, za kojim ona trenutno luduje. Razmišljam i kako sam za ovih mojih godinu i nešto dana blogovanja naletela na blogove koji su me fascinirali konkretnom idejom koja stoji iza njih, smislenim konceptom... A ja, ni u životu ni na blogu ne m'rem u'vatit'ni dinamiku ni sistem.
I sine mi kako da ja postanem konceptualna virtuelna Glista! Ima da napravim foto-blog, sa slikama životinja koje u toku dana srećem. Za to mi bar nikad neće nedostajati materijala! Istog trena ugledam ugledam jednu zelenu mačorčinu u zelenoj travi! Uperim objektiv u njega sasvim stručno, kao da nisam digitalizovana samo nedelju dana. A mačor, vidi se, iskusan, ustade i namesti se za portret.
Zahvalim se profesionalcu i nastavim dalje ka tašni. Usput osmatram i da za sebe nađem neko kinesko džemperče na okolnim tezgama. Proverim i da nema mačor neke druge boje u travi.
Nema mačora, ali ima nešto drugo. Kučence, sklupčano, koje se trese od hladnoće, pola dlake sa glave mu je opalo, oči uvučene i krmeljive. Okrećem se oko sebe i vidim par stotina ljudi koji prolaze ili sede, piju kafe, prodaju, kupuju, tračare, svađaju se, ali živinčetu niko nije ni prišao. Coknem jezikom - ono se okrene, pogleda me i protegne šapice. Umirem svaki put u ovakvim situacijama. Trčim do pekare po burek. Cepkam na zalogaje. Mali ustaje, žvaćka burek i neopevano vrti repom. Jede, ok, nije beznadežno koliko izgleda.
Mislim se "Nisam ja sasvim svoja", ali skidam jaknu, umotavam ga i mislim šta ćemo dalje. Moje mesto stanovanja i nije neka solucija, već smo pretrpani, ali neću baš ni u mutno Dunavo.
Da skratim, odosmo kod obližnjeg veterinara (sreća pa sam ponela pare za kupovinu), dobismo dijagnozu i lekove, prognoza je sasvim ok, treba samo malo vremena i truda do oporavka. Našli smo (što je više i od najoptimističnijih očekivanja) čak i mesto na kome možemo par dana da boravimo, jer ima finih ljudi koji već imaju nekoliko pasa za udomljavanje, pa su prihvatili da pričuvaju i ovog. Kod veterinara smo se i uslikali.
A sad - pomagajte! Krenulo me serijski. Mislila sam da će da prestane s godinama, ali za sada ne pokazuje ni tendenciju. Ako znate nekog itd.itd. Uradiću šta god, samo neću da s' udajem.