Došla sam na vašu planetu da je ispitam. Svašta sam videla, doživela.....
Iz vaših očiju teče voda, kao neke kapljice, probala sam je ukus varira....od slanog, do gorkog. Obično nešto prethodi tom dogadjaju. Kod mene ta voda se ne pojavljuje, osećam poneki put da se kupi negde, onda mi bude teško, kao da sam nešto loše pojela, pritiska me u grudima, želim da sam sama, ili da se nešto nije ni dogodilo, neki put si i prebacujem, ali voda mi ne ide na oči...., ne ume....
1.Mala plava devojčica sa veselim loknicama, udarala je nogama o pod, vikala
–Hoću tu lutku, kupi mi je, odmah....Iz očiju joj je tekla voda, kapljice SUZA su se razlivale po zajapurenom licu,
nasmešila sam se, tako je bila slatka u svojoj ljutnji....
2.Na ivici šume, lovac je ugledao srnu, podigao je pušku, nanišanio, opalio, srna je poklekla na prednju nogu, blago ga pogledala, a iz krupnih tamnih očiju, kanula je jedna jedina SUZA, pre nego je glava pala na zemlju.
Nešto me je steglo u srcu, rastužilo, trenutak ranije veselo je trčala livadom, a sad....
3.Devojka je stajala u noći, zagledana u pučinu, srebrni Mesec obasjavao je bledo lice. Čekala je nekog ko se neće vratiti. Na pustoj hridi bila je sama sa svojom boli, pogledala ja more koje je bljeskalo u noći, zagledala se u hladne zvezde, On neće vise nikad doći, iz očiju kapale su SUZE.
Osetila sam njenu bol kao svoju, njena tuga me je rastužila...
4.U nekom suludom ratu, mladi čovek smejao se da najboljim drugom, zadirkivao ga je zbog pisma koje je pisao devojci.
Smeh.
Tresak.
Metak
Glava jednog mladića klonu.
Prijatelj, još sa osmehom na licu u neverici se zagleda u prijatelja. Prodrma ga, prvo nežno, pa grublje, pa kriknu, i onda sve zanemi. Stajao je zagledan u mrtvog prijatelja, u očima mu nešto zasija, SUZE potekoše, pokuša da ih zaustavi, ali bile si jače.
Osetila sam njegovu tugu, bes zbog nemoći, skupila sam se, zgrčila od njegove boli, srce je htelo da mi prepukne, mislila sam da ću zaplakati i olakšati mu tugu iako ne znam da plačem....
5.Mlada žena stajala je pred vratima. U očima se videla nada. Čekala je. Neprekidno je gledala kad će se pomeriti kvaka na vratima, nije pogled skidala sa prozorčića pred kojim je stajala.
Njeno dete.
Oko nje su nervozno šetali ljudi, rodjaci, prijatelji, ali ona je samo stajala i gledala. Činilo se da i ne trepće, samo da ne propusti trenutak otvaranja vrata. Ruke je čvrsto stezala, prsti su joj pobeleli, iz ustiju se nije čula ni reč, a oči...oči su joj svakim sekundom postajale sve veće i veće.
I onda...vrata se otvoriše.
Beli mantil izadje. Pogleda ženu, pa skrenu pogled.
Neko pozadi jeknu, neko zakuka, neko se uhvati za glavu
Očekivala sam bujicu SUZA, patila sam sa njom zajedno, molila se da sve nije istina, nemoguće, ne nisam nešto razumela, njeno dete....
Žena je samo stajala. Oči , ogromne oči bile su suve. SUZE su nestale, ne vide se nikad se neće videti, pale su na srce, i okovale ga.....
Veliki poljubac
|
