Danas mi se ništa, bas ništa nije dogodilo.
Uzela sam kola od Slatkiša, pa ako sam mogla da dodjem iz ko zna koje galaksije, valjda mogu da prodjem kroz Beograd, tim kolima, da se parkiram u centru i da kupim neke krpice.
E nije tako bilo.
Prvo svi su mi pokazivali neki prst, ne znam šta im to znači? Onaj srednji, na kome ja nosim onaj ogroman prsten, oni nisu imali prsten.....znači nisu mi prsten pokazivali.
Lepo sam vozila po sred puta, pažljivo, polako, niko me nije preticao....samo da ste videli kolika je kolona iza mene bila...sporaći...posle mi je Slatkiš rekao, kad sam ga pozvala da je trebalo da se opredelim za samo jednu traku. Svašta! !
Ne znam šta je sa Slatkišem u zadnje vreme, stalno se ljuti.
Nije se ljutio kad me je onaj bezobrazni kamion gurnuo, i celu stranu, ...pa može da se ispegla ...valjda...i šta mu sad to znači prvenstvo prolaza???? Pa ja sam žensko, to se odmah vidi, i nije me propustio, kad vam kažem
Slatkiš se naljutio kad sam parkirala, a lepo sam mu objasnila, nije bilo mesta pred tom radnjom, ja izašla i kola sama samcata iz čistog mira uletela u neku fontanu, bar su se rashladila...da prethodno su malkice, ali stvarno samo malkice uletela u neku glupu radnju koja se ne znam kako našla tu....
Verujete, u svemiru nema gužve, važim za najboljeg vozača...znam da mi verujete...
Veliki poljubac |
