NOĆAS
Sinoć sam istrčala, što reče mungos sama. Mogu vam reći da je mnogo glupo izaći u nedelju naveče sam. Nekako se osećaš kao paćenica koja čeka, prava smotanka.
E, pa nisam dugo bila sama, ono što vi zovete muzika, a što para moje uši je gruvalo, tutnjalo, neki su se derali iz petnih žila, već sam htela da im ponudim pomoć, onda sam ukapirala to su pevači. Ne bih odmah ukapirala, ali ONE su imale silikone ohoho, a muškarac koji je udarao po nekim žicama, na duguljustoj kutiji, imao je tako tesne pantalone, da su se videli silikoni ohahaha.
I tako, bilo je bučno, upoznala sam neke, ali sam ih odmah ispoznala (kaže li se tako kad više ništa o njima ne znaš?Računam ako nekog upoznaš onda tako isto i ispoznaš?)
Bila sam tamo neko vreme, bilo je lepo za zemaljska merila.
I i i i dodjem ja kući, i i i i čvrknem blogoya i i i i jedan slatkiš tamo....uf....pravi šećer... nisam do zore zaspala, idem sad da prikupim snagu, i da sanjam slatkiša:)
Veliki poljubac |
