25/3/2009 - Kad otvoriš oči, shvatićeš.. Jednom..

  Ujutro su me probudili, trebalo je da me previju. Kad sam se najzad potpuno probudio, obrnuo sam se brzo ka susednom dušeku. Na njemu je ležao neki stran čovek, koga nisam bio nikad video.

 Previjanje je bolelo. Sve što se otada dešavalo sa mnom, bolelo je. Ali kad ponekad nađem ključ i siđem sasvim u sebe samog, tamo gde u mračnom ogledalu dremaju slike sudbine, tada treba samo da se nagnem nad crno ogledalo, pa da ugledam svoju vlastitu sliku, koja sad liči potpuno na Njega, moga Prijatelja i Vođu.

Herman Hese, Demijan