4.12.2009 - Brela..

....waikiki, tak se zove, ako se nevaram...jer nisam obraćala pažnju na naziv beach bara.... tamo se odigravalo to. Isuse, ne. Dođe mi jednom konobar, tj.jedan od njih, i veli da me gledao  dok sam se ....- kupala na stijeni!?!?... da sam bila... on nije vjerovao..Šta? Slušam pažljivo, zanima me, a on mi priča detalje, a ja ne vjerujem da čujem to šta čujem!? O neeee, mislila sam da će se zemlja otvorit i da ću....o ne, ne, ne! Zašto!!? Zar ja!? Kraj svih tih oskudno odjevenih, iskvarcanih, stalno prolazećih Čehinja, Poljakinja, i td, ....ja!?? A kupala sam se tamo zato što...zato što mi je lijepo tamo se bacit u vodu jer je stijena relativno ravna, tj.neškrapasta u odnosu na druge, i nema drugih ljudi, i neznam..jer bi, dok bi došla do tamo, te uvale, već riknula od umora i znoja....ihhhh!!! dalmatinac, pa da nešto ne vidi!?? Da nešto nezna, ne može!!? Dalmatinac sve zna, sve vidi, i sve može !

U Brelima znam skoro svaki artikl u Konzumu, tolko sam srasla s tim malim dragocjenim, jedinim marketom. Sve skuplje X kuna nego npr. u našem belom Zg (kaj se skriva v megli) A Rusi u Brelima..s njima sam isto srasla, kako su mi divni bili, nekako...romantični, mirni, ozbiljni. Fokusirani. A mala iz Moskve!! Ima 11 godina, i IQ jedno 180, ako ne i puta 10, i njen frend isto. Dobila sam totalni od_b, od klinaca iz 6.osnovne!?! jer se nisam ni trudila zapravo bit pametna nešto.. Ispala sam baš spontano blesava sa svojim objašnjavanjem riječi i pojmova koje nisam znala reć na ruskom, misleći da će im ta otkačenost bit fora, simpa... eeh, al eto meni friška figa. Odoše.. Ko zna šta su mislili!? Aeeeh,dobila am ja još tih friških figa u lipoj Dalmaciji, od Dalmatinaca, aeee...al mi se ćini, aee, da bi bila voljna primit još koju da mi je zNAT šta, šta je to što njih pali, šta im je taaak suuupeeer, kad su uvijek kiseli, nad__ani, a ja u dva mjeseca osim s barba Tonijem (i neDalmatincima) nisam normalno ni s kim pričala?! Znam, znam – super im je zajebavat se na tuđi račun, ma tko taj bio, ma ko,...uuf, to voluu....! Aee. Slušat njih i njihov smisao za humor – to je naajgori mogući teror šta postoji kako su ozbiljno neduhoviti, a umišljaju si da su nekim čudom fora !!! o ne....ja bi rađe..mmm, šta bi šta!?! Šta bi ja rađe....nego slušala ih i bila s njima!? Prala suđe doli u Hrasta kod tete Cice. Ili neznam..brojala kamenje tamo na Stijeni. Ili brojala Stijene do Waikikija...ili..aaaah! to je nemoguć narod. Ako naslutiš da je netko normalan, iole, onda je to rekord, jer koliko se potrudiš da iskopaš to normalno iznutra, od ko zna kuda, tolko će ti zanimljivo bit. Ako se ne potrudiš – nema niš. Razgovor može zaista bit uzaludan – njima to ne smeta, uzaludnost, besmisao govorenja u prazno...kad su toliko kiseli da im se neda smislit štogod pametno i inteligentno! Ljenčine.

Bosanci su premija, zbilja. Naprimjer, H. Odlično,  uleti mi tip s kamerom, slika me dok sam radila..haj` dobro. a fotka,sve bolja od...! Pa naravno kad se tehnika zove Canon EOS. I veli da sam mu slatka....ajoooooj. Razveselio me „čovo“, pa smo naredali slatkih koktela te večeri, a onda svratismo u Južnjačku, di je bilo...neeee. Ta južnjačka je isto tako pretenciozna poput Umišljenog Dalmatinca, sva nacifrana, kao polufancy- lounge beach bar, bez imalo neke vibre, šta ti ja znam..sve uštogljeno, ukiseljeno, i drveno i nervozno...onak, ljudi stoje, bulje u sebe, bulje u suncobrane, u šljunak na podu, stolove,...pa bulje u druge, i misle si – kad će se nešto počet dešavat!? A onda se nešto počelo dešavat, a to je bilo da smo H&ja krenuli kao plesat nešto, i svi su nas gleeeedali, kak to obično biva, jel?! Namjerno smo uveli lascivne dijelove u koreografiju, a i dalje ostali čedni! Haha...ali, čak i uz to, nama je bilo neopisivo dosadno i napustili smo taj razvikani koktelbar, te se zaputili doma.

Divna je osoba, beskrajno zanimljiv. Ali te je noći meni Južnjačka zbilja postala Utjeha. Svaki bi se put kad god bi došla i skim god, super provela, svaki! Mojito, kao prvo, najbolji, nigdje ga ne rade bolje nego u JU. Petr, Honza, Viktor, Alen..svi, neznam, bilo je uvijek čista petica, i vrijeme bi doslovce proletilo! Alen me zbilja oduševio. Sa svojih 25 godina već je tonski majstor i radi profi u muzičkoj produkciji, negdje u Zg, pa ću ga potražit, barem za hello i recimo, potapšat mu novogodišnju želju na junačka ramena, jer nsmo razmijenili brojeve L L mislim, ja i kontakti..