La Tour Eiffel «

Kada se snovi ostvare...tako je zapravo trebalo da glasi naslov ovog posta :)

Pre neki dan stigao mi je mail od druga iz srednjoškolskih dana. Ima on običaj da mi šalje non stop sve i svašta, sve one zezalice koje kruže po netu, tako da je malo falilo da i ovaj mail samo ovlaš pogledam ili da ga ostavim za neki drugi dan. Tekst mejla mi je bio malo čudan...napisao je samo da mu se konačno ispunio san i poslao sliku kao atačment.

Nisam imala ni najmanju ideju koji bi to njegov san mogao da se ispuni.

Otvorim sliku i dok se lagano otvarala prvo što sam ugledala bilo je puno magle i neki metalni objekat čiji je vrh parao nebo....zatim ukapiram da je to Ajfelov toranj, pa se negde pri dnu tornja pojavio i moj dragi prijatelj sa osmehom na licu i stisnutim pesnicama, kao kod tenisera koji su upravo osvojili meč!

I sada se smešim kada se setim koliko me je oduševio. Drago mi je da se bar njemu taj san ostvario. I kasnije sam razmišljala koliki je zapravo uticaj imalo na nas učenje francuskog.

Pretpostavljam da je i sa svim ostalim jezicima isto. Kada učiš engleski, najveća želja ti je verovatno da odeš u London ili ne znam već šta su vas učili kroz lekcije.

Mi ’francuzi’ smo oduvek imali isti san: otići u Pariz, popeti se na Ajfelov toranj i obuhvatiti pogledom Pariz...posetiti dvorce na Loari, jesti francuski sir i piti francusko vino....

Od svega toga ispunilo mi se samo ovo sa sirom i vinom i moram priznati da tu vrstu sira koju sam probala ne bih ni da pomirišem ponovo, a vino je manje više bilo kao i naše... Verovatno i za Francusku važi isto što i za Srbiju, da je domaće najbolje, ono pravo iz podruma :)

I tako, odgovorila sam mu da ću i ja njemu poslati sličnu fotografiju čim se nekako dokopam Pariza, na šta mi je on poslao svoju fotografiju ispred L’arc de triomphe, to jest Trijumfalne kapije sa naznakom da tako treba da se slikam kad se nadjem tamo :))

Da, snovi se ipak ostvaruju :)))