Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj

zašto raste trava i zašto je nemirno more.

Pitaj otkud stiže vetar proljetni

i belom lađom snova tko krmani

kad noć nad svetom hladne prostre sene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.

Znaš li odakle koral na dnu okeana?

Valovi pričaju o zaspaloj lepoti

ali ti živiš daleko od glasa valova.

Tvoja je misao strma pećina

o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.

Pristupi k meni! Tužno je moje srce.

Ti i mesec: dva nedohvatna cveta

na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun