World Poetry Day «

21 March 2007 «



Sonet o neporočnoj ljubavi


Nema je ovde, sve je više gubim

U časnom krugu kog zaborav rubi.

Oh, gipka sliko varke, varko živa,

kad kamen vida njeno lice biva.

 

Daj mi snage da neporočno ljubim

dane započeo tužno. Tu se skriva

bol bez odjeka i reč bez odziva.

O, daj mi snage nad silama grubim.

 

Vrati mi sličnost da usnim, dok strava

tišti mi čelo i niče na stolu.

Ona je deo predela što spava.

Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju

iscrpem budućnost u svirepom bolu

što sanja krv leta i pakao u raju.

 

Branko Miljković

 
Objavio angel u 12:29 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!