KAZIVANJA O STAROM VALJEVU

Po kazivanju Bore Popovica, staro Valjevo se uglavnom nalazilo na desnoj strani reke Kolubare. Glavna čaršija bila je u Tešnjaru, tamo gde je bila i kafana Kovačev han. U ono vreme na levoj strani Kolubare bila je samo crkva i nekoliko kuća. Stari valjevski trgovci išli su u Beograd na konjima ili u kolima, nosili po 30 do 40 dukata, i obično donosili robe koliko se moglo natovariti na dva konja. Kuće starih Valjevaca bile su skromne. Prvi Valjevci koji su se školovali bili su Ljuba Nenadović, sinovi Ranka Godjevca, Vladimir Tadić i drugi. Šivaća mašina doneta je u ovo mesto još 1870. g., a potom je ovde stizao i moderan nameštaj , posudje, slike, knjige i sl. Od 1903. g. Valjevo ima i privatnu muzičku školu u kojoj su deca bogatijih porodica učila klavir i violinu. Oko 1870. g. prvi lekar u Valjevu bio je neki Bilik.

Interesantna je i nošnja onoga vremena. Stariji muškarci nosili su turska ili grčka odela, fermene i čakšire sa turom od plave fine čoje i sa svilenim trombolosom i kićankom koja je visila na kraju pojasa, na glavi fes ili šubara. Kad devojka udje u 18-19. godinu otac joj kupi fes. To znači da se zadevojčila. Oko sredine prošlog veka Valjevke su imale skroman nakit, obično od mesinga. Tek kasnije od dukata i bisera, dok je dijamantski nakit bio prava retkost.

LIST „NAPRED“, BROJ OD 8. I 1954. GODINE

„Leto i vašari za selo su nerazdvojan pojam. Čitavu godinu dana strpljivo se očekuju. Oni donose radosti. Na njima se sklapaju brakovi, prijateljstva. Oni su puls sela...Vašarske slike su privlačne. Na njima se vidi uticaj novog na selu. Mladići ufitiljili brčiće, u čizmama, gutaju devojke, a one stidljivo oborile oči i koriste trenutak kad je mladić ne gleda da ga ona vidi. To je „gledanje“. Na vašarima se rešava sudbina mladih ljudi. Oni se dovoljno i ne poznaju. Roditelji imaju glavnu reč.“