Sad mi pade na pamet da pisem o mom tipu decake. O savrsenom decku. :] Bilo bi pozeljno da ima zrupne prodrno zelene oci. Blaago talasastu kosu, onako do ramena. Ne preterano dugacku a ne ni mnogo karatku. Da bude visok. Ne mnogo visi od mene. Da bude duhovit. Ne mora du bude romanitcan jer nisam ni ja. :] Da ne bude ljubomoran. Bilo bi lepo kada bi bio avanturistickog duha. Just like me :D Da bude dobar [ok, to se podrazumeva]. Takodje bi bilo da bude stariji od mene, ne mora godinu dana. Moze mesec, dva. Ili da bude isto kao ja. ;] Mogao bi da bude ono lepo razvijen. I da ne bude premrsav. Sad, mozda ovi koji znaju moju bivsu simpatiju mozda ce reci da sam njega opisala. Donekle su upravu. Ali nije tacno jer mi se on vise n-e-s-v-i-dj-a. Kako god bilo red je da pisem o necemu drugom. :)

Malopre sam se grdno posvadjala sa mojima. Uredu je to sto zele da odem u prodavnicu, nemam nista protiv toga. Ali, zasto mama nesto ne uradi!? U poslednja dva tri meseca jednino sto radi to je sedenje za kompom. Ranije je bar kuvala. A sada ni to. Stvarno mi je dosta. Mozda mislite da sam razmazena, ali nisam. Jednostavno moji roditelji dodju sa posla, jednu suvu hranu i sednu za kom ili TV. A da vam ne pricam koja je gomila u sudoperi. Tata jedini pere. I ja operem ponekad ali kada ima manje. Pere on ali uvek kad pogledam, sudovi su do vrha. Ne znam sta oni ocekuju. Da se sudovi sami operu?! Msm, to i bilo lepo. x) Jos, nam je stan premali, jos ga sredjujemo jednom mesecno. Mislim stvaaarno...!? Bilo kako bilo, mozda jesu neurdni sto se tice po pitanju stredjivanja, ali kao roditelji, mislim da bolje nisam mogla da dobije. :D:D:D

Razmisljala sam malo o buducnosti. O tome u koju cu srednju da idem. Sigurno je da necu da idem ovde u Zajecaru. Ima tri strucne skole [Ekonomska, Tehnicka, Medicinska] i Gimnazija. Nisam vam ja za ove skole. Ja sam umetnik u dusi. Tako da je sigurno da cu da idem ili U Beograd ili u Cupriju (kao sto rece Aleksandra). Jeste da je mozda rano da o tome razmislja, ili pak mozda nije. Mislim ipak ima jos dve godine. Ali sve jedno, u mislima mi se vrti da li cu se snaci sama. Da li ce me drustvo prihvatiti. Da li ovo, da li ono. Imam hiljadu potanja na koje jos ne znam odgovor... Steta sto zivim u ovako malom gradu. Skoro svako zna svakog. I zasto ne mogu da otvore jednu srednju muzicku? I 1000 zasto na koje nema odgovora? Zasto mora da bude ovako. Zasto nije onako? I opet zasto i opet zato. Sigurno ima puno zainteresovane dece koja bi bila srecna da ne idu u srednju u drugi grad. Ukljucujuci i mene. ^^ Ali dobro, zivot ide dalje, i sigurno istvari 100% je lepo upoznati nova poznanstva i ljude. Prosiriti vidukorug prijatelja i saznati nesto novo. To je jedina prednosta ovog grada sto nema bilo koju srednju umetnicku skolu. A kamoli fakultet ili nesto sire [ misli se na umetnicki faklutet jer ima jedan].

U poslednje vreme imam vise zelje da sedim sama, u mojoj sobi. Da surfujem netom. Da slusam muziku i da utonem u neki svoj svet. Obicno mi misli odlutaju uz naj lepse melodije grupa tipa evanescence, H.I.M, Lovex. Ponekad uz nekuk avanturisticku knjigu zamisljam da sam neki od junaka. Da se  krecem rame uz rame sa nej vecim detektivima poput Serlok Houmsa. Da spremam carobne napitke uz pomoc "Devojcice Sa Sestog Meseca". Ili pak da bacam magiju sa Hari Poterom. :) Jednom samm se cak nasla sa Alisom u Zemlji Cuda. Volim da lagnem na moj mekani krevet i da razmisljam kako bih mogla da pocnem da pisem knjigu ako bih zelela. Ponekad zamisljam i kako bi izgledao moj savrseni decko. Podjednako volim da izmisljam nove stvari kojim bih mogla da ulepsam moju sobu. Da bude, kreativna. Ali to sve sama. Sama, u nekom mom svetu. Kada mi je dosadno volim da uzmem da sviram violinu. Toliko se unesem da mi je prelpo. :) Volim da usavrsavam moje jezicke sposobnosti. Ali i to sama. Kao sto rekoh u poslednje vreme, volim da budem sama. Tako da, drage moje drugarice, nemojte da se ljutite ako nekad nisam u raspolozena da idem sa vama da ludujem. :)
PozZdravljam vas! :*