| |
|
|
|
|
|
|
|
Već duže vreme sedim ovde, gledajući sve ta sumorna lica kako prolaze pored mene. Ni jedan od njih ne podigne glavu ili zastane bar na tren da me pogleda. A oni koji to učine, većinom su prosti i neobrazovani ljudi koji su se obogatili radeći apsolutno ništa ili na račun nekog drugog. Komentari bi im bili nešto nalik na:" Hajde da ovu sliku stavimo u dnevnu sobu, baš nam se slaže sa bojom zidova." Pa da li to ima nekakvog smisla? Kako neko može kupitu sliku samo na osnovu toga da li mu se slaže sa bojom zidova? Ali nažalost to je ono što viđam svaki dan. Ljude koji se ne trude da nadju neko dublje značenje koje je slikar hteo da prikaže. Ili uopšteno. Ne trude se da zapaze sve te neravne linije i jarke boje tuge i samoće koje se stapaju u jedno prelepo apstraktno delo puno emocija. Dani su prolazili a ja sam i delje slušala prolaznike. Niko me nije ni pogledao. Za njih sam ja bila beznačajna. Ali tu su grešili. Nisam beznačajna. Rođena sam sa puno ljubavi i strpljenja. Ali naravno to niko nije znao, jer niko nije ni hteo da se potrudi. Svi koji su dolazili u galeriju činili su samo još jednog člana hipnotisane gomile. Ali kao i svaka priča ,skoro svaka i ova mora imati nešto nalik srećnom kraju. Bio je toliko mali da je jedva dosezao do početka rama slike. Ali njegova veličina se sastojala u velikom srcu i mašti koje je to dete posedovala. Reko je:" Mama. hajde da kupimo ovu sliku. Vidim tužnog čoveka koji je izgubio sve i treba prijatelja." Tada sam znala da je onaj taj koga sam čekala.
|
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Da. Ja sam umetnik. Nisam vam ja za bilogiju, matish i te stvari koje su vam shablonske. Ne umem da se snadjem kada pogledam a na kvadrat jednako je sa bla la bla. Jedva upamtim sve te formule. Za mene su zivot note i raaaazne linije. Da to je za mene. Ja u tome uzivam. Kada uhvatim vilonu povucem preko zica, ili kada nacrtam nesto. . . To volim i tome cu se baviti... A vi? :D |
Komentara ( 1 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Ljubav. Za to ne postoji definicija niti rech kojom se mozhe opisati. Ljubav je osecanje koje se jednostavno desi. A posle toga, chovek vishe nije isti. Ljubav je svuda oko nas. Vidimo je u muzici, knjigama, pisanju, plesu. Narawno u choveku. Chak postoje neke uvrnute ljubawi prema puzhewima i tako tim stwarchicama :P Ali ljubav je mach sa dwe oshtrice. Ima i svoje dobre i svoje loshe strane. Kada si zaljubljen sve je super. Osecash leptirice u stomaku, na sedmom nebu si i verijesh da nisht loshe ne mozhe da se desi. Budi u tebi ona najlepshe osecanja. Ali takodje budi i bes, mrzhnju, bol, tugu... Gledam moje drugarice kako redovno plachu za simparijama. Kako pushtaju milion suza. Ne postoji osoba koja nije osetila i dobru i loshu stranu ljubawi. Ukljuchujuci i mene. Kada je neko zaljubljen, preman je da uradi ono shto nikad nije sanjao da mozhe. Ljubav chini chuda. I kao shto rekoh na pochetku, ljubaw potpuno promeni choveka. Udari ti u glavu tako da ne znash gde se nalazish. Neizbezhna je. Ah, ta ljubaw... EDIT: Moram da kazhem da sam se veoma promenila od vremena kada sam pisala ovaj post. :D |
Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
