Ti si moja inspiracija
28 January 2010









Ti si  moja inspiracija.Sve ovo sto pisem si u stvari ti.Pisem tebi...
Mojoj stvarnosti.Nekome ko me ljubi...neko cija sam ja ljubav,neko ko me voli do beskraja.Moje misli stalno lutaju u tvom pravcu.Kako da objasnim ljudima da te volim,da vise nisam preplasena zivota,i da je zaista zivot lep.Ne bi me shvatili.
Moj jedini nemir sto nisam kraj tebe.Da mogu poljupcima da ti pratim staze snova...da te budim.Ali bez obzira na sve ja sam svoje mesto nasla negde u kutku tvoga srca...koliko je to prostora u njemu,nije mi ni bitno...meni je sasvim dovoljno.
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h51 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Uvek si tu
28 January 2010
Kada zatvorim oci da li mozes da zamislis sta vidim.Vidim tebe.
Uvek si tu.
  Pa zar je tako lako voleti... Pitam se ponekad.
 Uspela sam da prepoznam put u tvojim ocima bez ikakvih znakova.
Samo da znas u njima sam napokon sigurna i cini mi se pozeljna.
Da li je neko do sada primetio tvoj sjaj u ocima.Ja u njima vidim sve ono sto sam oduvek zelela,a nikada nisam osetila,ili mozda nisam znala da osetim.
Pored tebe sam shvatila da mi zivot vise nije neprijatelj.Znas nije mi vazno sto si daleko jer ja te stalno ljubim u mislima.Pozelim ponekad da budem deo tvog zivota, da budem leptir koji zivi samo jedan dan.Pozelim da budem i tvoja nesanica i tvoj san...



Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h05 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Volim te...
26 January 2010
Zovem te tisinom,jer drugacije ne znam,ne mogu.Nekada u stvari shvatim da su reci tako beskorisne.Znas skupi se u coveku toliko toga,i strasno bi bilo ziveti bez ljubavi.Sada shvatam,otkako sam te upoznala nekako sve mi je lakse i lepse.
Da ti si moja nada.
Ljubav...ljubav se nalazi u svakome od nas,samo je treba otkriti,i prepoznati.Bojala sam se,strahovala ceo zivot da cu pripasti nekom,a onda sam se pitala cemu sve to.Trazila sam nesto od cega sam stalno bezala...Plasila sam se onoga sto mi je bilo potrebno.Bilo je potrebno samo jedno,da zazmurim i pozelim.Tada to nisam znala,sada znam.

                                                                                                                                     Volim te §å†anfather..

Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h43 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
...
22 January 2010

Ovako je pocelo

Ulazis u moje srce  recima koje dugo niko koristio nije. Osecam, kao prvi put da se otvaram i cekam tren kada ces nesto reci da me zaboli ali ne.. Ti ne bolis. Otvaras me krajnje nezno, previse lagano da bi rec mogla da zaboli. Koristis duge recenice koje ce zagolicati mi mastu i opustiti me. Prolaze dani, a ja sam jos uvek napeta. Samo cekam samo jednu pogresnu rec, jedan pogresan pokret, pa da sebi kazem bila sam u pravu . Ali ti ne gresis. Svako slovo je na svom mestu.
I tako dani krecu da se nizu.. Zavolela sam te neprimetno i zauvek...ti to znas...



Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h20 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
ima nesto od srca do srca...
20 January 2010
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 04h22 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Nesigurnost
17 January 2010


Zasto bas o tome pisem?
 Dugo sam se protiv toga borila, preslo mi je u naviku da svu krivicu ovog sveta preuzimam na sebe, smatrala sebe nesposobnom da postignem neki cilj, stalno sumnjala u sebe i svoje kvalitete...
 Videla sve negativne stvari i samo svoje neuspehe dok na pozitivne stvari nisam obracala paznju. Lako menjala raspolozenja, brinula bez razloga, uvek strahovala i nisam hrabrosti imala da nesto pocnem ubedjena da necu uspeti.
 U komplimente nisam verovala i svojim negativnim stavom odbijala ljude od sebe...
Sada tek vidim (zahvaljujuci jednoj za mene posebnoj osobi) svoje greske bila sam jako nesigurna i tuzna i cinila da se i drugi tako osecaju u mom prisustvu...Sada umem da cenim i volim sebe znam da nisam manje vredna od drugih i gledam pozitivnije na zivot, znam da jedan neuspeh ne znaci nista, i da je vredno boriti se za nesto sto zelimo i ne odustajati kod prve prepreke... Danas nema vise onog straha u ocima ostao je osmeh i volja za zivotom...
 Jer zivot je lep iako je ponekad tezak...

Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 15h27 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar