"... Ovi i jos desetak ovakvih problema stajali su preda mnom kao ceta cutljivih i cudljivih sfinga. I tako, bas kada sam stigao do problema broj devet - pitanje ishrane - posto sam osam prethodnih resio na ovaj ili onaj nacin, pojavi se i to poslednje, u nizu - pitanje ljubavi .
Rasclanjeno na svoje sastavne delove, to pitanje - u konkretnom slucaju - imalo je ove determinante :
Pitanje : Kakve su boje njene oci?
Pretpostavka : zelene, modre, modrozelene, boje zrelih maslina, akvamarinske, kao vecernje nebo nad Jadranom, nad Madagaskarom, nad Odesom, nad Celebesom; kao more kod Braca, kod Rta dobre nade itd.
Pitanje : Boja njene kose?
Pretpostavka : smedja, plava, vilinska kosa, kosa vivijane, boje zrele mesecine, cistog suncanog lana, suncanog dana ...
Njen glas?
Srebrne harfe, viole sa sordinom, renesansne laute, glas svedske gitare sa trinaest zica, gotskih orgulja ili minijaturnog klavsena, violinskog stakata , molskog arpeggia na gitari ...?
Njene ruke, njena milovanja?
Njeni poljupci?
Grudi, bedra, bokovi?
Tako je ona, sa tim dragocenim baroknim tovarom zakoracila prema meni hodom pripitomljene zveri, s kosom na vetru..."
D. Kiš