Šuma Pleše

U mirisima zlatnih polja

06:33, 5/7/2007 Posted in DRVO 15komentara Link

Oko cveta,
oko leta,
oko glave,
oko semena
bez mnogo vremena,
oko latica,
oko matica,
oko zdenca, oko venca,
oko sveta..

i tako u krug.

U hladovini od hlada

10:09, 26/6/2007 Posted in DRVO 9komentara Link

*

*

*

*

*

*

*

Gde Živi Leto.

U boji snova

21:57, 17/6/2007 Posted in RUSALKE 9komentara Link

Prsti u tirkiznim rukavicama visoko zadižu krajeve bijele pamučne košulje.

Ukrala sam je njemu bježeći iz sna i njegovog kreveta od lišća i neke mirisne šume u kojoj smo brali jagode i ljubili smo se na mahovini lažući glad.

'

Zadižem je visoko

da je ne pokvasim

gazeći hladnu vodu

ženske usamljenosti

što tiho teče koritom

koje razdvaja moje svjetove.

'

I kada raširim ruke i dodirnem obale ostaju prazne a mokro platno savije mi se oko nogu pa se spotičem pa ustajem i grlim ženu da joj sačuvam tijelo od hladnoće jer mokru košulju njegovu ne skida a korača brzo i brže...bez daha doziva šumu da u postelji od lišća tijelo ugrije uz njegovo.

Tirkizne rukavice odnijela mi je voda.

28.03.2006

U zagrljaju sa travama

19:39, 12/6/2007 Posted in DRVO 2komentara Link

*

*

ŠUMA

01:05, 9/6/2007 Posted in RUSALKE 9komentara Link

...i kada se razboli

...i kada ga povrjedjuju ljudi

...

bez glasa stoji uspravno

dok ga snjegovi ne obore

...

a onda nahrani zemlju

Lipa posle kiše

07:11, 8/6/2007 Posted in DRVO 3komentara Link

*

*

*

I posle BlogOya..

11:21, 5/5/2007 Posted in DRVO 0komentara Link

"Srebrna Postelja" Jedne Žene

Prekor

Na mome toplom dlanu
sneg se u vodu premetao
linijom života slivao
To sam sanjala, a neko reče
Baci to, mani se gluposti!

Pločnik

Zemlja u panciru stenje
seme zatočeno minulog doba
oseća žig žezla, ali kako
zid glavom da probije,put
u bespuću da nadje

Voz

Ne zastajemo
prozori zaptiveni
ručke otpadaju
cevi usijane
ne dopire do nas
vazduh spasenja
kroz koji putujemo

Proleće

sledjeni talas
nevidljivu reku
Sunce će danas
vratiti nebesima

Gnezdo

Gradski golubovi
naseljavaju zaklone
kuće ljudi
Slavuji ne pevaju
nad oblacima
gde je noću nebo
suncem obasjano
Kiša strehu kvasi
meko gnezdo plače

Nebo

Gledala sam za avionom
Kojom lete moj čovek
I moja kći
Gledala sam za njima
dok ne postaše tačke
A tačke išćezoše
Gledala sam u nebesima
tačke moje ljubavi
koje daljina uvećava

Teskoba

Velikom strahu moje telo tesno
mrsi se kosom
u vodu pretvara
po ledjima ledi
Svetlim iz daleka
mada mene nema

Odgovor

Učini mi se da izgubih put
i pitah ljude izgubljene
Može li se ovuda u grad?
Rekoše, otsekoše
O, Bože
samo ovuda se može!

Savet

Ružno je, rekoh, lice na ruži
Kajem se što Ruži ružno rekoh
Neka čini šta hoće od svoga lika

Ta kriva grana njena je slika

Zbogom

Prepoznaćete me po kosi
Mladeš s bedara istrajaće
Zla mu kob neće odmah nauditi
Znaćete, prepoznaćete
Da sam ja – ja
Ne palite brzopleto sveću
Pre nego što zagazim u reku
Spasitelja ću sama prizivati

Kada si bio samnom
nisam mislila o tebi
volela sam te

Tako piše Eva Ras

Iskoristiću ove, "uhvaćene" u pero, misli jedne iskusne Žene, Žene koja mnogo zna, da se ( ovog puta) ljudski pozdravim sa Vama. Sve više što bih rekla vuklo bi na kič.. Želim Vam dobro zdravlje, lepu inspiraciju i puno energije za igru. To zbogom otvara mi neke sasvim nove vidike.
I BlogOye, ljudi na njemu, zaslužni su za to. Hvala.
Puteve koji me zovu bogato je rasuo, a na njima nema mesta "ručnoj". Eva o svemu zaista životnom i smrtnom tako lepo sugeriše..Vreme je da odem korak dalje. Nadam se da mi niko od blogera i blogerki neće zameriti senzibilnost u svakom pogledu. Posle zbogom dolaze neki novi počeci, i neka mesta na koja sa elanom idu srećni ljudi..
Želim ih i Vama.

Multiblog