Šuma Pleše

Grleći Kapi Izvesnog

10:07, 8/8/2007 Posted in DRVO 11komentara Link

*

*

Blistava Radost Zelenom,

Svakom.
U Postojanju.
Ogledni Se u Sreći Susreta.
Upi Život Kojim te Daruje samo Nebo.
Neće Nas Uvek, Prijatelji, Biti.
U Svetu Tajni,
O, Da..
Mi Nismo Sami.
Zverima pod jezikom, lisnatom pod peteljkom.
Naplavina Za Igru Vila.

Na putevima postoje odredišta za uplive talasnih dužina..
ne treba ih mimoići.
Treba ih sustići. Duša Naša Nasušna Da Ugasi Žeđ.

Oko Sv. Ilije

09:19, 5/8/2007 Posted in DRVO 7komentara Link

*

Leto nam je sve milije.
Boje gasnu sunčanim avgustovskim dubokim uzdisajima,
i sve se lagano pretvara u staro zlato
kojim se kite i biljke i ljudi,
uzmiče sočnost pod naletom gustih kapi
slasnih plodova i uzrelih trava..
Noć još uvek miriše
na svice..

A jutra na blagorodnu kišu.

Tragom Inspiracije Swarovskog

08:08, 30/7/2007 Posted in DRVO 7komentara Link

Sav mesečev prah.. prhne
uz zrak Sunca koji se zavodljivo uvuče u središte kutijice
za šaputanje vodenih bajki.
Lotos.
Kao Žena u ljubavi.

*

*

S rosom

09:23, 25/7/2007 Posted in DRVO 4komentara Link

Suzom dragog ljubi.

Naopaka ljubavna magija

13:01, 18/7/2007 Posted in DRVO 3komentara Link

Ljubljeni moj.. veliku sam žrtvu učinila ljubeći te dok se bežao pred najezdom udavača.
Na toplim dlanovima postao si, i ostao svoj. Princ medju travama i oblucima.
Na obodima raskošnih voda, usamljena, pogledom pratim tvoje skokove,
tvoje duge udove u sinhronim pokretima, osluškujem u kreketavom horu naš tajni znak..
dok munjevitim jezikom loviš slasne zalogaje.. lenjo se protežući u čekanju bez čekanja.
I dadoh ti svu sreću ovoga sveta u pitomom okruženju jedne bare,
jednog svemira, jednog života.. sopstvenog carstva.
Blagostanje i sigurnost, i žabice, mnogo žabica.. oko moje skriveno tajanstvenim trsticima.

Ako jednom pronadjem zlatnu loptu nadanja opet ćemo se igrati,
ako jednom poželim opet varljivu toplinu grljenja,
izroniš li mi radost i izroniš li mi sebe,
ti ćeš mojim poljupcem izgubiti sve rajsko, osim stava,
i bićeš jedan od onih za kojima princeze žude, pa ću te opet stazama gordosti gubiti..
za kajasima zvezdanih kočija.
Na suvom. Bićeš sve što hoćeš.

Tvoja, onakva, putena seljanka bosih nogu iskaljanih blatom po kome, zbog tebe,
zadignutih mokrih rubova zelenih podsuknji s plavim osmehom gaca,
ili te doziva kapima što liče na kišu.. na listu lokvanja.
Ona uvek sama.

U mirisima zlatnih polja

06:33, 5/7/2007 Posted in DRVO 15komentara Link

Oko cveta,
oko leta,
oko glave,
oko semena
bez mnogo vremena,
oko latica,
oko matica,
oko zdenca, oko venca,
oko sveta..

i tako u krug.

U hladovini od hlada

10:09, 26/6/2007 Posted in DRVO 9komentara Link

*

*

*

*

*

*

*

Gde Živi Leto.

U zagrljaju sa travama

19:39, 12/6/2007 Posted in DRVO 2komentara Link

*

*

Lipa posle kiše

07:11, 8/6/2007 Posted in DRVO 3komentara Link

*

*

*

I posle BlogOya..

11:21, 5/5/2007 Posted in DRVO 0komentara Link

"Srebrna Postelja" Jedne Žene

Prekor

Na mome toplom dlanu
sneg se u vodu premetao
linijom života slivao
To sam sanjala, a neko reče
Baci to, mani se gluposti!

Pločnik

Zemlja u panciru stenje
seme zatočeno minulog doba
oseća žig žezla, ali kako
zid glavom da probije,put
u bespuću da nadje

Voz

Ne zastajemo
prozori zaptiveni
ručke otpadaju
cevi usijane
ne dopire do nas
vazduh spasenja
kroz koji putujemo

Proleće

sledjeni talas
nevidljivu reku
Sunce će danas
vratiti nebesima

Gnezdo

Gradski golubovi
naseljavaju zaklone
kuće ljudi
Slavuji ne pevaju
nad oblacima
gde je noću nebo
suncem obasjano
Kiša strehu kvasi
meko gnezdo plače

Nebo

Gledala sam za avionom
Kojom lete moj čovek
I moja kći
Gledala sam za njima
dok ne postaše tačke
A tačke išćezoše
Gledala sam u nebesima
tačke moje ljubavi
koje daljina uvećava

Teskoba

Velikom strahu moje telo tesno
mrsi se kosom
u vodu pretvara
po ledjima ledi
Svetlim iz daleka
mada mene nema

Odgovor

Učini mi se da izgubih put
i pitah ljude izgubljene
Može li se ovuda u grad?
Rekoše, otsekoše
O, Bože
samo ovuda se može!

Savet

Ružno je, rekoh, lice na ruži
Kajem se što Ruži ružno rekoh
Neka čini šta hoće od svoga lika

Ta kriva grana njena je slika

Zbogom

Prepoznaćete me po kosi
Mladeš s bedara istrajaće
Zla mu kob neće odmah nauditi
Znaćete, prepoznaćete
Da sam ja – ja
Ne palite brzopleto sveću
Pre nego što zagazim u reku
Spasitelja ću sama prizivati

Kada si bio samnom
nisam mislila o tebi
volela sam te

Tako piše Eva Ras

Iskoristiću ove, "uhvaćene" u pero, misli jedne iskusne Žene, Žene koja mnogo zna, da se ( ovog puta) ljudski pozdravim sa Vama. Sve više što bih rekla vuklo bi na kič.. Želim Vam dobro zdravlje, lepu inspiraciju i puno energije za igru. To zbogom otvara mi neke sasvim nove vidike.
I BlogOye, ljudi na njemu, zaslužni su za to. Hvala.
Puteve koji me zovu bogato je rasuo, a na njima nema mesta "ručnoj". Eva o svemu zaista životnom i smrtnom tako lepo sugeriše..Vreme je da odem korak dalje. Nadam se da mi niko od blogera i blogerki neće zameriti senzibilnost u svakom pogledu. Posle zbogom dolaze neki novi počeci, i neka mesta na koja sa elanom idu srećni ljudi..
Želim ih i Vama.

Multiblog