Povratak Duska Vujosevica u Partizan poklapa se sa pocetkom nove ere naseg kluba. Od 2001. godine naš klub je poceo nov osvajacki pohod i u zestokoj konkurenciji osvojio pet titula prvaka drzave i jedan Kup.

Politika kluba bila je da se uporedo sa rezultatom stvaraju novi asovi, igraci koji mogu da nastave trofejni niz Partizana, ali i nase reprezentativne kosarke. Partizan je u svetu zbog toga poznat kao klub koji je, uz Univerzitet Severna Karolina, dao najvise NBA igraca u poslednjih 20 godina. Naravno, situacija u nasem drustvu je takva da onemogucava da se mladi zadrze duze na okupu, trka sa bogatim Zapadom je nemoguca. U tome treba i traziti razloge nemogucnosti ravnopravne borbe u medjunarodnim takmicenjima.

Ostace zabelezeno da su osvajajuci sampionske pehare u crno-belom dresu stasali Milos Vujanic, Nenad Krstic, Vule Avdalovic, da su nosioci igre mladih selekcija drzavnog tima Uros Tripkovic, Luka Bogdanovic, Kosta Perovic, Boris Bakic, Novica Velickovic, Dejan Borovnjak ...

Bez iskusnih igraca poput Vlade Scepanovica, Dejana Milojevica, Djure Ostojica, Veselina Petrovica, Nenada Canka, Predraga Suputa ... rezultat i brzometni napredak mladih svakako ne bi bio moguc. Upravo u tome se najvise ogleda strategija naseg kluba, svi su podredjeni dugorocnom, a ne trenutnom uspehu.

Dusko Vujosevic je vec posle prve sezone i osvajanja Kupa i titule postao najtrofejniji trener u istoriji crno-belih. Do sada je osvojio - Kup Radivoja Koraca, sest titula prvaka i dva Kupa.

 

Partizan je sezonu 2000/2001. poceo pojacan povratnicima Bericem, Bulatovicem, Glinticem, kao i Bogojevicem, a timu se kasnije prikljucio i Milisavljevic. Trener Nenad Trajkovic je posle samo nekoliko utakmica zamenjen, a na njegovo mesto dosao je Darko Russo, bivsi pomocnik Zeljka Obradovica u reprezentaciji Jugoslavije. U decembru 2000. dogodila se velika tragedija, kada je ubijen Haris Brkic, koji se nekoliko Nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu je svakako obelezio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovica i Zarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika Kluba.

Sezonu 2000/2001. je u igrackom smislu obelezio kapiten Miroslav Beric. On je bio najbolji strelac Suprolige i YUBA lige i probio se na cetvrto mesto vecite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu zavrsio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u plej ofu i Kupu Jugoslavije porazen u finalu od podgoricke Buducnosti.

Posle novog evropskog uzleta, usledio je neplanirani kiks u domacem prvenstvu. Partizan je izgubio titulu drzavnog prvaka. Klub je napustio odlicni centar Predrag Drobnjak, a na mesto trenera dosao je Vladislav Lucic. U Kupu Saporte ekipa je stigla do cetvrtfinala gde je porazena od Benetona, ali je neuspesno zavrseno domace prvenstvo, koje je zbog rata i NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo trece mesto). Ipak, osvojen je Kup Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio FMP Zeleznik, odigrana je uz zvuke sirena za vazdusnu opasnost. Po zavrsetku sezone ekipu su napustili najbolji igraci, Dejan Tomasevic, Haris Brkic, Dragan Lukovski… Formiran je novi, mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999./2000. dosao je mladi strucnjak Nenad Trajkovic. Iako pred pocetak sezone Partizanu nisu davane realne sanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvodjena Radosevicem, Cubrilom, Cankom, Vardom, Djokicem, Markovicem, Petrovicem… osvojila Kup Jugoslavije i stigla do finala plej ofa.

Vec u sezoni 1996./1997. Partizan je predvodjen novim trenerom Miroslavom Nikolicem, ponovo zauzeo mesto medju najjacim klubovima Evrope. Plasirao se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. Nastavljena je dominacija u domacoj Ligi. Partizan je po treci put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka. Pojacan Dejanom Tomasevicem, Dejanom Koturovicem, Draganom Lukovskim, tim je ponovo bio mocan, a u beogradskoj dvorani "Pionir" redom su pobedjivani najjslavniji timovi "Starog kontinenta".

Sledeca sezona (1997./1998.) predstavljala je definitivnu potvrdu velicine i snage KK Partizan. Posle samo dve godine od "povratka u Evropu", beogradski sastav po treci put u istoriji Kluba izborio je ucesce na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmicenju po grupama U Evroligi i ostavke Miroslava Nikolica, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojevic, Partizan se vratio u velikom stilu. Prvo je eliminisao zvanicnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u cetvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na Fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otisli Beric i Koturovic, pojacan novim bekovskim tandemom Miroslav Radosevic – Vladimir Djokic, zauzeo je cetvrto mesto.