Čime sam to kažnjena?

Moje srce prekriva tama,

Dusa mi je ispražnjena

U društvu mnogih- al' ipak sama.

Gde sam to toliko pogrešila

Da me bogovi sada tako kazne?

Čije sam se ljubavi surovo rešila

Da mi  srce do dna isprazne?

Čiju sam ljubav okrutno ubila

Da sada patim i molim?

Jesam li nekome bez prava sudila

Pa sada ne mogu nikog da zavolim?

Da li sam sama na ovom svetu

Ili nas ima mnogo više?

Da li je samo meni hladno

Ili još negde liju kiše?

Mene je sudbina okrutno proklela

Naredila zemlji da te pokrije...

Ja sam te samo do bola volela

A ona je htela da te sakrije...

Sada se molim za tvoj spas

Na grobu gori osamnaest sveća,

Iako je smrt ubila NAS

Moja je ljubav svakim danom sve veća...

Ne, nisam ovo ja…

Ne, nema puta po kome bih greshne korake rasula.

Ne, nije ovo cura ta, ovo je dusha slomljena shto bi sve sebi u lice sasula.

Nije ovo zhivot njen u srecu i osmeh zaljubljen, ovo je gorka istina i ponos izgubljen.

Ne zheli ona ovu bol, nisu joj suze otrovne.

Zashto joj sravljash na ranu sol, sve preko dushe uklete ?

Ne, ne smem voleti, ti nisi deo mene, ja samo moram preboleti i postati deo sene.

Ne, necu te mrzeti, samo polako idi,savest mi nije chista, moje se srce stidi.

Pucaju shavovi jaki, u ochima samo suze i mrak, opet te molim,odlazi,vrati mi srecan zrak. Nemoj me lomiti, ne zhelim da napustim sve... Molim te, ne trazhi me vishe, ne umem ti reci  »NE « ...