PZ$ B-8

Srecan 90-ti rodjendan gospodine Kalashnikov!!! Sta reci o najpoznatijem prezimenu na planeti, a da se vec ne zna? Ali kao podsetnik…. Kalasnjikov je svoju cuvenu pusku AK47 poceo da razvija jos davne 1947 godine, kao odgovor na Nemacko automatsko oruzje i slab odgovor u borbama pocetkom drugog svetskog rata. Koliko je to dobra, kvalitetna i puska “bez roka trajanja”, govori i podatak da je napravljeno vise od sto miliona pusaka sirom sveta. Jos od Vijetnama ona predstavlja rak-ranu za Americku vojsku, ali kasnije i industriju, jer se nije zaglavljivala u uslovima visoke vlaznosti, u vodi ili pustinjskim uslovima, dok je ameriski M16 morao da se cisti nakon svake akcije. Postojala je prica da su US vojnici bacali svoje puske i uzimali Kalasnjikove, a sto se tice US wepon industry, poceli su da je proizvode, a to traje i dan danas. Danas se puska AK47 povezuje kako sa teroristickim organizacijama, paravojskom i revolucijom sirom sveta, tako i sa specijalnim jedinicama (zapadnih i istocnih zemalja) koje se bore protiv istih, a koje u svom arsenalu obavezno koriste AK47. Kada su ga pitali, da li se pokajao sto je napravio pusku koja je odnela tolike zivote tokom vise decenija ratovanja sirom sveta, odlucno je odgovorio- NE!!! “Ja sam je napravio kao odgovor zlu, tadasnjoj nacistickoj Nemackoj i njen cilj je bio da sluzi dobrom”. Precednik mu je urucio u Kremlju orden- zvezdu heroja (hero`s star) kao najvisu drzavnu pocast! “Everything that’s complicated is unnecessary, everything that’s necessary is simple. That’s always been my motto” On je danas napunio 90 godina, a gotovo je sigurno da ce ga njegova kreacija nadziveti, ako ne i nadziveti njegove godine. A sigurno je… “da li mislis da te posedovanje oruzja cini sigurnim i bezbednim? Da se oruzjem postize mir? Ali jedno znaj- oruzje u cestitim rukama dovodi do mira!!”

Velika vecina ljudi me mrzi, neki izopaceni umovi bi voleli da su na mom mestu, a gotovo svi me se boje. Ponekad profesija bira vas a ne vi nju i Uragan zivotnih okolnosti vas baci na onu ruznu stranu, na ono pusto ostrvo gde se u guzvi ljudi osecate usamljeno. Ja sam samac i sam svoj gazda, moj uspeh zavisi od moje paranoje i moje procene. Nisam lud, ali poremecaj postoji i svestan sam toga, izgovor i lazi me guraju dalje da sam na pravoj strain i da cinim dobro. Zivot protkan lazima i sumnjama, dvostrukim nacinom predstavljanja, velikim pritiskom. Ja sam brz, spretan, kako dodjem jos brze odem, ja sam senka ili duh koga ceo svet trazi ali nikad ne nadje. Moji uslovi su bezkompromisni, moj rad bez greske. Iako nevernik i materijalista, ja sam rob svojih principa, principa koji nemaju cenu, koji se ne gaze ni po cenu svopstvenog zivota. Nesto sto ljude cini ljudima, ako mogu sebe tako nazvati. Pred svaki novi posao grudi mi se stezu jer znam nesto sto on ne zna... srce mi brze lupa, a zenice mi se sire kad gledam tu sliku. Ondah udahnem i vratim puls u normalu i od samog sebe sakrijem ono zrno straha. U meni nema mrznje a ni grize savesti samo tremor koji ni sam ne mogu da objasnim. Ne brojim ih jer ovo nije hobi… samo psihopate broje. Lagao bih vas kad bi rekao da sve hladnokrvno odradjujem, jer doza adrenalina je ogromna, ali nikad tolika da bi me odala vec da me odrzi u spidu. Drhtave ruke smirujem disanjem, znoj mi lije niz lice i na najvecoj hladnoci dok ih cekam iz mraka, nekog prozora tavana, kola, kao obican prolaznik… kao neka utvara koja prodje i nestane. Masta je sastavni deo ovog posla, jer su resenja pripreme, realizacije i nevidljivosti sve samo ne crno na belo. I dok drugi prave fatalne greske gledajuci ih u oci, ne shvataju da vide svoj poslednji pogled u tudjim licima, kako? Tako sto vremenom lovac postaje lovina, a ona izbezumljena ili opet ne nadajuca lica pocinju njih da vrebaju iz mraka, teraju na greske i vode u nestanak. Zato nikad ne gledam, za to treba nadljudska psiha… ako su oci ogledalo duse, ja u sebi zarobim deo tudje duse koja ostaje u meni do mog kraja. Prljav i podmukao posao, nema tu trunke hrabrosti, samo broj situacija u kojima ili imas ili nemas srece. Osvrcem se i gledam kako ljudi histericno beze, osecam neku toplinu… ali uhvatio sam mu pogled …

Copyright: BlogOye!