Mama kaze da sam se totalno promenila...

da sam drugacija, da sam porasla, da nisam vise mala mirnica,

sad sam, kaze ona meni,

mali djavolak...

nekada Valeria, sad postala Mario :))

njuskam svuda okolo... Radoznala do neba,

gledam okolo da mi nesto ne bi slucajno promaklo.

ne spavam popodne,

a da kako mogu, najradije ne bih ni uvece....

mami drago, sve razumijem, pa se naprosto rastopi....

maze me, sto jest, jest....

ne mogu se pozaliti, samo.... da mi je da me vise slusaju

onako, kad trazim nesto, da mi daju, da ne moram vristati....

uh, juce mi je tata objasnio da se ne smije vristati...

mama ne objasnjva, ona pusti sve,

opa joj posle teze sa mnom

trude se, kazu da moraju da vaspitaju curicu...

sta cu, pustim ih.... neka vjeruju....