Nedelja,
suncano februarsko jutro nad Sumadijom...
A ja, opet se osecam malodusno, depresivno..., a kazu psihijatri da je to upravo depresija kad se ujutro osecmo tuzno.
Zbog cega se ja osecam tuzno?
Zbog razocarenja u ljude u nazovi "prijatelje" koje prijateljima ne treba da smatram.
Svakim danom u ljudima otkrivam tu dvolicnu crtu u karakteru, to me potupuno ubija. Zna da me dotuce...
Jednostavno osecam da sam sve manje iz ove price... Ne odgovara mi nista vise ovde, ono sto bih najvise volela da odem negde, mozda u neku sumu i sa zivotinjama da nasatavim ziveti...
Neko je nekad rekao: Sto vise poznajem ljude sve vis volim zivotinje!
To je upravo ono sto ja sada osecam...
I kada je o toj politci rec, ista situacija, licemerje je glavna odlika ... i vise ne znam ni ko sta prica, ni ko sta radi, uglavnom zbunjena i isfrustrirana vasa Lea..