Da li je problem u meni? Kako da se ponasam?
Potrebna mi je pomoc...
Veoma sam razocarana u ljude!
Zasto?
Ovako nikad nije bilo...
Uvek sam smatrala ljubaznost, dobrotu, humanost vrlinama, ali se ispostavilo da mi se to svaki dan obija o glavu... Sve nekako pogresno ljudi protumace, ili ja ne umem da se postavim.
Moje najbolje namere iz dana u dan bivaju pogresno shvacene... Meni koja verujem u Boga, trudim se da zivim po nekim zakonima sto je moguce pravednijim, desava  se da budem razocarana... Cini mi se nekad da doticem dno. Zaista se trudim da bude sve normalno, visok mi je prag tolerancije, tolerisem mnogo toga kako neko ne bi bio povredjen, bukvalno cuvam druge od sebe i opet greska - u meni... Ispada naopako...
Zasto? Pitam se nocas, i veoma mi je lose...
Volela bih da neko napise nesto, ako svrati na ovaj blog, pozzz