Lajanje na zvezde

Moj stariji sin. Onaj što voli glumu. U međuvremenu smo otkrili izuzetan talenat za muziku. Ali avaj...otkrivamo još ponešto!

Opčinjen je Titom i njegovim delom. Komunizmom uopšte. Socijalizmom. Partizanima.

Morala sam pronaći svoju pionirsku kapu. Nosi je kada se sa decom oko zgrade igra rata. Mali partizan.

Svaki dan me dočekuje more pitanja.

- Mama, koji fakultet trebam da završim da bih bio političar?

- Eh, sine, škola baš i nema veze sa tim.

- Mama, a jel’ Tito ubio Rankovića?

- A gde si ti to čuo za Rankovića?

- Čitao sam na internetu. I o Če Gevari sam čitao. Znaš, mama, kada porastem, biću drugi Tito. Napraviću veliku Jugoslaviju. I biće socijalizam.

- Sine, smisli nešto drugo, to neće moći.

Uh, pa šta drugo da mu kažem na to?! Čekam da poraste, da mu se kaže samo.

Danas mi je rekao: „Dok smo bili drugovi, bili smo gospoda!“ Ne mogu da verujem. To mi kaže moje dete od 9 godina.

A tek muzika kojom mi ispira mozak! Skinuo je svaku o Titu, svaku partizansku. Do juče nam je „himna“ bila  „Uz maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smest’. Mi dižemo čelo, mi kročimo smelo...“  Pre toga „Po šumama i gorama“.  Trenutni hit dana je Bella Ciao.

Zanimljivo mi je sve to. Zatekne me svakakvim pitanjima. Istorija me nikad nije zanimala, ali ne dam se.

Pitam se, koja me faza u njegovom odrastanju čeka iza ugla?  Nije lako biti roditelj. Al’ sve je dobro, nek smo živi i zdravi.

Dok je tako, ja pevušim hit dana: o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao!!!