Lajanje na zvezde

Jutro bilo sunčano. Ja se malo uspavala, ali rešila da se ne nerviram i natenane otišla na posao.
Na poslu bilo uobičajeno, telefonski sam pratila zdravstveno stanje mlađeg sina koji je prethodnu noć imao temperaturu. Prvi znak da dan neće proći tek tako bila je činjenica da sam uz svoje, sa sobom ponela i ključeve od stana koji su trebali da ostanu deci. Mali zarobljenici su bili strpljivi, a ja sam se nekako snašla i dostavila im ključeve.

Na povratku s' posla shvatam da je krajnje vreme da platim kaznu za parkiranje koju danima ignorišem. Ode 500 dinara. Nek' ide život!

Svraćam u apoteku da kupim farbu za kosu (ove sede niču k'o lude i baš me ubijaju u pojam). Ugledam traženu farbu na vrhu vrhova svih polica. Uzmem jednu, pružim ruku da dohvatim i drugu i dok spuštam ruku ka telu, čujem lomljavu. Teleći pogled ka podu: nekakve ampule se razbile i rasule na sve strane. Oborila ih moja malenkost. Za sve je kriva jakna. Znala sam još jutros da ne trebam da je obučem. Al' nije mi se dalo. Plaćam farbe i calnem za ampule još 450 neplaniranih dinara. Nek' ide život!

Ulećem u stan da umutim šlag za tortu (mom tati za rođendan - dobio je torto sa 10 jaja:)) Mutim, mutim, dok ne zazvoni telefon. Javljam se - zovu iz tamo neke banke i traže gospodina supruga. Kažu, zvali su ga na mobilni, ali se ne javlja. Krenem da ispitujem čoveka što ga traži i saznam sve: gospodin suprug je u septembru uzeo kredit od 1000 evra! A ja k'o tele- pojma nemam! Što je najgore, pred tim istim likom sam jednom već ispala tele - letos, kad je isto tako naleteo na mene, a ja ga isprepadala i isto kao i danas saznala za jedan kredit za koji nisam znala. Doduše, možda se i on oseća kao tele i pita kakvi su to ljudi koji o takvim stvarima ne razgovaraju, koji takve stvari kriju jedno od drugog?!
A ja se pitam dokle ću izigravati budalu i prelaziti preko takvih "sitnica"?! Verovali ili ne,  moj muž se  večeras ponašao kao da je to sitnica! Dva puta me zajebao na istu foru. Sitnica.
I sad mi preti...to kako mi preti previše boli...o tome ću jednom, kad prođe sve...