Dobar deo naseg narodnog,a posebno novokomponovanog
muzickog stvaralastva,oni koji pevaju zenski vokali,govori o tome kako ce zena sve da izdrzi,jer je to trpljenje i podnosenje,brate,zenski posao.Od tog stava kojim se sa pomirljivoscu i mazohizmom prihvata zenska sudbina-hocu da pobesnim!!!!!
Evo jednog primera koji je pre nekoliko godina doziveo prilican
uspeh:
"Hej,ja sam ona sto si joj nerve kidao,
sto si joj kucu od prevare sazidao,
sto si je ladno potrosio kao nedelju
i ostavio na cedilu k`o poslednju..."
I ova kao i mnoge druge pesme,govori o tome kako je
normalno da on,lola jedna,ide okolo,cini sta mu je volja i
povremeno je ostavi kao poslednju.A ona nesrecnica uopste
oko toga ne pravi pitanje.Sve bi mu oprostila,sto se najbolje
vidi iz jedne pesme:"Sto puta sam oprostila-samo da bih s tobom bila."
Mogu da razumem da u ovoj zemlji,koja je odvajkada insistirala na maco kulturi,postoje osobe zenskog pola,takozvane mucenice,koje o sebi misle kao zene iz pesme.
Odnosno:"Ja sama po sebi ne vredim mnogo,ne vredim uopste,takoreci.Ti jesi tezak covek,koji kad god nadje malo vremena-nanese mi bol.A ja ne marim,samo da ti meni dodjes,da budes sa mnom zauvek,da me nikada ne ostavis,jer sve dok si sa mnom,mozes iznova da me ponizavas."
Ako on ode,sta ce ona sirota?Ko ce da je gnjavi,davi,ponizava?
Razumem da neko tako nesto oseca,ali zasto o tome mora
da peva?Hajde da ne budem na kraj srca,razumem i da neko
tako nesto oseca i da ima potrebu da svoja osecanja pretoci u pesmu,da izlije svoj cemer i tuzbalicu,ali zasto o svojim
nastranostima ne peva u svojoj kuci,koju je pre toga zakljucao
i od zvuka izolovao?Zasto,naime,o svojoj devijantnosti peva
javno?
Razumem cak i da neko oseca snaznu potrebu da bude guzvan,kao i snaznu potrebu da o tome peva,i to tako
da ga cuju mnogi drugi ljudi,ali zasto to drugi ljudi(mislim na
zene)prihvataju?Zasto ovakve pesme pevaju tolike zene?
Zato sto se u njima prepoznaju,zato sto osecaju isto.
Evo jos jednog takvog primera o kome najbolje govori sam
naziv pesme koji glasi:"Jadna ja"
"U snovima,u mislima,
nosim te dragi,jadna ja!
U nocima,u danima,
ja cujem sapat tvoj,jadna ja!
I kunem tu sudbinu,
koja rastavi nas,jadna ja!"
Sa ovim silnim saznanjem silne pare bih mogla da zaradim pisuci tekstove za novokomponovane pesme.
Uvericete se da imam dara vec iz ovog,jednog refrena koji sam ovog trenutka iznedrila:
Rano moja,ljuta rano,
muci mene neprestano,
Ne davaj mi laznu nadu,
zgazi me ko bubasvabu.
Bog nije obecao dan bez bola,smeh bez tuge,put bez trnja,sunce bez kise,ali obecao je snagu za dan,utehu za suze i svetlo za put.
KALI 1
