Nista ne moze da me obraduje kao detalj.Ni da me rastuzi.Ni da me rasturi u delice mene same.Pa se posle sakupljam danima.Ali,i to je detalj,dobar za pisanje,mozda.Verujem da oni umeju da kazu sve.Jezikom nestvarnim,ali jasnim.Pomesano sa dva-tri osmeha,tiha.
Otkrila sam to slucajno.Kao savrsen detalj,posluzice recenica iz jedne knjige-"Objasnjavanjem stvari,oduzimamo im nesto od one carolije,od onog zlatastog omota ispod kojeg se kriju tolika cudesna znacenja svega sto izgleda isto".
Zato nekako ne volim da objasnjavam.Ni zivot.Ni reci.Ni ljubav.Ni kraj.Ni pocetak.Obicno pustim detalje da govore u moje i tudje ime.Pa ko ume da razume.Razumeo je.Pogled.Lep dan.Utesna rec.Boja cveca.Osmeh,neciji.Dodir.Sve je to malo.Ali tako dosta.
Bog nije obecao dan bez bola,smeh bez tuge,put bez trnja,sunce bez kise,ali obecao je snagu za dan,utehu za suze i svetlo za put.
KALI 1
