Ako me sretnes,slucajno,mozda,
ako me vidis da stojim na ulici snega,
samo hladno prodji,nisam to ja...
To su ostaci mene,napusteno lutaju
besmisleno,
samo senka tu stoji,korake broji!
Ako me sretnes u noci,hladnoj kao sto je ova,
okreni glavu,ponasaj se kao stranac
i nemoj,
molim te,nemoj da me gledas u oci...
Tamo je nesto sto ti nikada neces videti.
Tamo,na dnu mojih zenica,palih brodova
nade stoje,
ostaci nekih davnih snova...
Nema tamo nicega za tebe.
Sretnes li me mozda,jedne noci na ulici,
zastani,pomiluj mi kosu,
pogledaj me,i tada nemoj proci.
Zastani kraj mene,uzmi moje promrzle dlanove,
poljubi ih,
vodi me sa sobom i nista me ne pitaj...
Nije vazno zasto sam stajala tamo,
sama bez igde ikoga...
Nije vazno!
Sretnes li me u srcu svom,poljubi me
nezno kao u snovima,
reci mi tiho da me volis,
reci da me nikom ne das...
A ako opet budem stajala sama,
negde na ulici,nemoj proci.
Cak i ako budem trazila,
nemoj...
Mozda te i tada budem volela
ovako ludo kao sada!
Bog nije obecao dan bez bola,smeh bez tuge,put bez trnja,sunce bez kise,ali obecao je snagu za dan,utehu za suze i svetlo za put.
KALI 1
