Budi me telefon!-Molim te,brzo dodji po mene!-uplakano je govorila moja prijateljica.
-Sta je bilo,govori?!-mogla sam pretpostaviti jer nije prvi put...
-Samo dodji sto pre!
Sedam u auto i onako neispavana,jurim plaseci se sta cu videti.
Bas tako je i bilo.
Ceka me ispred kuce sa klincem,izubijana,rascupana,izoblicenog lica...One divne,krupne oci podlivene su krvlju!!!
Dovodim je kod mene,kuvam joj kafu,pokusavam da je opustim,ali ona samo tiho jeca...Sincic,uplasen,rucice mu podrhtavaju...Srce mi se cepa.
Jos jedna zrtva u nizu....
Ogroman bes se skupio u meni!Zar je to resenje?Zar zenu treba zlostavljati?
Da,Balkan...jos uvek zaostala shvatanja!
Jako sam ljuta!!!!!!!!!!!