pre neki dan sam se posvadjala sa roditeljima ...i to jako. takav mi je i dan i=bio da sam se ja samo izdrkavala na drugima, takav je bio i mom tati...pocheo on da se izdrkava na mene iz cista mira, ja nisam imala zivaca..pa sam i ja na njega. izdrali smo se jedan na drugog i svako na svoju stranu..ja sam otisla od kuce, hehe otisla kod babe xD i nisam zelela da se vratim, sto je najzesce pitala sam babu: hotjes da mi ti budes roditelj? xD ludak :)) nebitno, shvatila sam da tje oni brze uvideti sta su uradili ako vide da sam ja tu i da ih cooliram nego da uopste nisam tu. Hteli su da mi zabrane cheerleading..msm oni meni da zabrane. Al zeznuli su se sto su ga uopste spomenuli, to je jedino mesto gde se ja istresem kao covek i osecam se onda dobro. ko mi dira trening zavrshio je sa mnom. tako da vetj par dana ja im samo odg sa : da, ne , mozhda ... i tako to...po mogucstvu sto krace :)) 2. razglo zashto mi je loshe je jedan decko.bili smo zaedno 2 nedelje, na tajno. mnogo toga nam nije dozvoljavalo da budemo zaedno, al te 2 nedelje su bile tako lepe...i sve.a onda..pre mog puta uvece u sredu(pre 2 nedelje) dodjem na fb..i meni drugarica pochne slucajno da prica o njenoj drugarici kako je muva neki decko..i samo je spomenula IME...ja sam samo slusala...kako joj je poslao matursku sliku, a ona nijje ni trazila, kako joj stalno salje poruke i stalno se dopisuju. ja sam poludela...alooo to je moj decko kome sam potpuno verovala! moj zivot je tada bio ravan nuli...nisam znala sta da radim...onda sam kao pocela da razgovaram sa njim,,..sve je iz mog besa preslo u svadju izdrkavali smo se jedan na drugom i prekinuli razgovor. kasnije sam se izvinula..jer sam ipak preterala..pa dop se i ja sa mnogima...al poludela sam u tom trneutku.on nishta nije odgovorio. Sutradan ja sam otputovala...do nedelje, mi se uospte nismo culi, posaljem sms on nishta, cimnem on nishta. i onda sam i ja prestala...bilo mi je muka svega, al to je bio najtezi period mog zivota, al stvarno. ja ne znam sta se desavalo sa mnom.u ponedeljak...dolazim u shkolu..on kod ulaza sa drugovima, nisam mu se ni javila nit je njemu palo na pamet da mi se javi. a pre smo svaki odmor provodili zaedno, svi su znali da smo drugovi, nikad nisu ni sumnjali da postoji neceg visheg. odem u dacki klub, sednem za sto,..za koji smo uvek sedeli, ja se svega setim. sve mi kroz glavu prodje, i onda se iznervriram. ne zelim da me neko zaebava. izbrisala sma njegov broj iz telefona da ne bi napravila neku glupost, kao na primer da ga cimnem. Ali uvek se setim onih lepih stvari i kako smo se stalno neshto smejali i kako je bilo super,al sve je otislo u vodu. Tesko mi je i vekendom. izlazimo na isto mesto..i od cele diskoteke on uvek stoji na stepenicama gde ja stojim, iza mene tacno .al uvek. tamo me je on i video..i startovao na fb-u...Ja i dalje ne mogu da se pomirim sa tim da sam verovala idiotu! jako mi je tesko, al jaka sam. i zelim da ga zaboravim i zaboravicu ga :(( idem sad. volim vas puno!