Živeo je sa ženom u Vrgin Mostu.
Ćerka mu je živela u Topuskom sa mužem i dvoje male dece.
Ustaške granate su padale na sve strane.
Ustaše koje su klale i ubijale sve na čega su nailazili, su počeli da ih opkoljavaju.
Dotrčao je zet (ćerkin muž), pripadnik vojske Republike Srpske Krajine, i rekao da za PET MINUTA POKUPE STVARI U TRAKTORSKU PRIKOLICU, I DA MORAJU DA IDU.
Uzeli su nešto odeće, ćebad i poneku sitnicu i nabacali u traktorsku prikolicu- malenu, sa dva točka.
U prikolicu se popeo ON, njegova žena, ćerka, dvoje unučadi i ZET koji je seo u traktor.....
Bežali su jer su ustaše mogle da banu svakog časa.....
................
Nakon nekoliko dana smestili su se u jednu kuću u okolini Novog Sada.
Bilo je to 1995.....
Mučili su se godinama njih petoro...
Zet i snaja su radili sve i svašta i uspeli su da naprave kuću.
On i žena nisu bili sposobni za rad, jer su već bili stari i bolesni.
Dečica su rasla i porasla........
On i žena su 13 godina pokušavali da se vrate na kućni prag, koji je inače spaljen u dane njihovog progona...
13 dugih godina je pokušavao da se vrati i da umre na svojoj očevini i dedovini...
Nije mogao od ustaša..
Nije mogao od ekstremista.
Neki su odlazili pa bivali uhapšeni.
Oni koji su se vraćali, bacane su im bombe u kuće, ili su likvidirani.
13 GODINA PRODJE...
VIŠE IH NEĆE BROJATI...
DANAS JE SAHRANJEN NA LOKALNOM GROBLJU U OKOLINI NOVOG SADA,
U MESTU ZA KOJE NIKADA NIJE ČUO
- STOTINE KILOMETARA OD SVOJE OČEVINE I DEDOVINE.....
POKOJ MU DUŠI...
DANILOVIC
