Strepim kada uzberem cvet kraj putanje:
uvek mislim, mozda patis ti u tom casu.
Bezim od sunca i smeha: uvek se plasim da tebe magle i suze nisu zasule.
A kada zivot netera oblake tuge, osluskujem s bolom : mozda se ti smejes slatko, i moja samoca daleka je tebi, i ne osecas gorcinu kapi sto je ja pijem.