I uvek posle sucanog dana
dodje tmurna dosadna kisa...

Zeli da ti verujem ali ne mogu,
znas zasto, znam nisi ti kriv.
Sve to lepo zvuci, prelepe su reci tvoje.
uvek sve, ali ne i tu, sada....

Grlis me kao da je poslednji put,
i govoris mi ostani, a ja cutim.

Nemam snage bilo sta reci,
i samo krijem pogled od ociju tvojih.

Bolje me povredi, da znam, da razumem,
ne govori lepe reci, jer ne znam, ne razumem.

Navikla na lose u tebi ne vidim dobro.
Razoruzaj me, ubedi me, dokazi mi, samo to...

Gledas me a tako malo se znamo
premalo,
a vec te osecam , duboko u sebi....
dodji i zagrli me...


D.S.

Ali na kraju karjeva, kao sto kaze jedan mudrac, ljubav je bolest od koje niko ne zeli da ozdravi. Koga ona napadne taj ne zeli da se spase. a ko pati ta jne zeli de se leci.


.................................................................................................................................................................................................

I najzad shvatila sam da se patnja javlja kada ocekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, A NE ONAKO KAKO LJUBAV TREBA DA IZGLEDA, SLOBODNA, NESPUTANA, da nas usmerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo......