Auu...Pa t0 sAm jA~ xD
Malenaaa
I..Josh uvek ga volim!
Ma ja njega josh uvek volim..Serem da ljubav sa 15 godina ne postoji ..bla bla bla...Mislim to mozda i nije ljubav ali znachi mi! Ne znam kako to sebi da objasnim, mislim da mogu bez njega, a onda kad ga nema ja sam u bedaku :[ Ne kapiram vishe sebe..Shta sam to uradila?? Kao ostali smo drugovi..Ma daj vazi..Plachem svaki put kad se dopisujemo...Auuu koji sam retard..A dobar je medeni moj..I ne znam shta da radim...Znachi mi stvarno...Imam momente kad ga kao ne volim i momente kad plachem ko bez dushe...Pokushavam da budem srecna ali mi ne ide...Bila sam na neki nachin srecna sa njim, a sada ??:( Ma stvarno ne znam vishe..Stvarno mi znachi, a glupo bi bilo da opet budemo zajedno jer ce opet da bude neko sranje! :( Poludecu!!
Zashto je nestalo sve shto je vredelo
Kazi mi zasto prosli dani bole..Zasto te misli mole? Zasto je nestalo sve sto je vredelo? I gde je sad moje medeno? Ja opet ostala sam sama ..Sa secanjima o nama..Tese me ljudi kazu procice..I novi dan docice…Koliko puta da ti kazem? I zasto mislis da te lazem…Ti si jedini kojeg sam volela...I nisam te prebolela….Bez tebe zivot stane, a sa tobom svane….Lutam ulicama straha….A bol vec je uzeo maha…
A uzalud je sve..Nema te da suze mi obrises…Suze niz lice slete,a ruke ka tebi polete…Ja opet ostala sam sama, sa secanjima o nama….Tese me ljudi kazu procice...I novi dan docice….
A uzalud je sve..Nema te da suze mi obrises…Suze niz lice slete,a ruke ka tebi polete…Ja opet ostala sam sama, sa secanjima o nama….Tese me ljudi kazu procice...I novi dan docice….
Marčelo - Tri Prsta
Refren:
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
rošna vrata, cijuk šarke. Modra šaka blizu kvake.
Sekund oklevanja, k'o da starca grizu tajne...
stvari nisu sjajne kad se jave takne.
Java valja mrak preko tog praga.
Cura steže dana trag, pre no što sazna
gde je to došla i zašto je tu,
šta bi joj rekli ovi memljivi zidovi, što ih hrani muk?
Odlikovanja, puške, predmeti takvi svud.
Treba im svetla da zasvetle, al' u tami su.
Sami za sebe, čini se da tako mali su,
svedoci ponosu i zanosu, stvarima što ga zbunjuju danas.
Pored njih, pognute glave korača. Ona za njim,
ćutke, niko da pusti ni glasa.
..ali, tišina svakako beše od stakla:
bilo je pitanje časa kada će pući u param-parčad.
I napokon, ulaze u sobu. Stari se smeši, guta knedlu, sa njom i teskobu.
O, da samo može! Grimasa je taj osmeh.
Stid ga sede kose. Gadan je sam sebi, a ne ume bolje.
Iznajmiti kurvu sa sina - do vraga, Bože...
Koliko loše, koliko gore ovo još može...
...a ona? Da li bi shvatila, uopšte?
Morbidni dar, muška stvar - a ipak, ispod kože,
žmarci tutnje, grebu, prave procep,
jave bonsek ga kasapi u froncle.
Njoj šalje pogled... molećivi, slomljen pogled,
vapaj da shvati da on nije loš, da takođe vapi da shvati.
Refren:
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
On upire prstom u tu avet, drhti i kaže: "Ovo je moj sin, Mladen."
Prsti mir traže... puckaju zglobovi, ne zna sa njima šta će...
Do sada je sigurno shvatila zašto su mu modre šake.
Toliko puta njima udarao zid, tresao očaj...
Zar slabe ruke tako čvrsto drže očaj?
Već toliko meseci, ni da se trgne momak.
Praznim očima zuri u zid. A ona - ona ga gleda i žali.
Njega i stvari u sobi, jednako sive, reči joj fali.
Ali, stari čita njen pogled, oči ga ljute.
On je dočepa za skute, prosu reči na nju.
"Nemoj da ga gledaš tako! Nije on lud!
Nije retard, nisam ja monstrum što te dovedoh tu!
On je samo jedan od mnogih što odoše u vojsku,
a završiše na frontu. I neka je, za zemlju svoju!
Al' nameri se sudba, on mi strada od granate...
rešiše da mi ga vrate, ali vidi kakav je!
A najviše me boli, najviše, ovog mi krsta,
što mu je granata raznela, vidiš, tri prsta.
Da, baš TA tri prsta! K'o da mi se Sudba ruga!
Meni koji sam sve dao zemlji, zašto meni?
Branio je svuda, ono je moje znamenje
u predsoblju, šta mi vredi sada kad on ranjen je?
Ne mogu više! Ne mogu, neću da shvatim!
Šta vrede odlikovanja, sina ne mogu da vratim!
Dao bih život zemlji, uvek... al' čemu to?
Za koje sutra, kad je isto morao i on?
K'o da smo prokleti... koji je moj dug?
Šta smo krivi? Šta hoće od nas, dokle u krug?
Ti... nemoj da glumiš, znam da si smrt.
Toliko puta su mi tvoje oči stale na put.
Sad sam te prepoznao. Nije mi nešto žao.
Na moju dušu je odavno crni veo pao.
Sve sam dao. Sa životom dalje ne umem.
Predajem ti dušu. Ali ni sada ne razumem."
Refren:
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
Epilog:
Ona ga uze za ruke, dodir beše k'o vetar.
Nežna i lepa i osmeha tako vedra,
reče mu da ne zna - jer, očima gleda.
A oči varaju, ona nije smrt za njega.
Ona je san, poruka iz daleka,
lako doneta od vetra sa lepšeg mesta,
da bi mu rekla da su priče ponekad tužne.
Mučne. Da po tome liče na ljude.
Da rukom Sudbe ne ispisuje se uvek bajka,
ali nikad, nikad nije gotovo pre kraja!
Sin mu je tu, živ je.
I priča nije gotova. Nije.
I onda nestade. Stara zavesa se zanjiha.
Starac zaplaka.
Priđe sinu, zagrli ga, poče da kopni led.
U sobi beše toplije...
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
rošna vrata, cijuk šarke. Modra šaka blizu kvake.
Sekund oklevanja, k'o da starca grizu tajne...
stvari nisu sjajne kad se jave takne.
Java valja mrak preko tog praga.
Cura steže dana trag, pre no što sazna
gde je to došla i zašto je tu,
šta bi joj rekli ovi memljivi zidovi, što ih hrani muk?
Odlikovanja, puške, predmeti takvi svud.
Treba im svetla da zasvetle, al' u tami su.
Sami za sebe, čini se da tako mali su,
svedoci ponosu i zanosu, stvarima što ga zbunjuju danas.
Pored njih, pognute glave korača. Ona za njim,
ćutke, niko da pusti ni glasa.
..ali, tišina svakako beše od stakla:
bilo je pitanje časa kada će pući u param-parčad.
I napokon, ulaze u sobu. Stari se smeši, guta knedlu, sa njom i teskobu.
O, da samo može! Grimasa je taj osmeh.
Stid ga sede kose. Gadan je sam sebi, a ne ume bolje.
Iznajmiti kurvu sa sina - do vraga, Bože...
Koliko loše, koliko gore ovo još može...
...a ona? Da li bi shvatila, uopšte?
Morbidni dar, muška stvar - a ipak, ispod kože,
žmarci tutnje, grebu, prave procep,
jave bonsek ga kasapi u froncle.
Njoj šalje pogled... molećivi, slomljen pogled,
vapaj da shvati da on nije loš, da takođe vapi da shvati.
Refren:
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
On upire prstom u tu avet, drhti i kaže: "Ovo je moj sin, Mladen."
Prsti mir traže... puckaju zglobovi, ne zna sa njima šta će...
Do sada je sigurno shvatila zašto su mu modre šake.
Toliko puta njima udarao zid, tresao očaj...
Zar slabe ruke tako čvrsto drže očaj?
Već toliko meseci, ni da se trgne momak.
Praznim očima zuri u zid. A ona - ona ga gleda i žali.
Njega i stvari u sobi, jednako sive, reči joj fali.
Ali, stari čita njen pogled, oči ga ljute.
On je dočepa za skute, prosu reči na nju.
"Nemoj da ga gledaš tako! Nije on lud!
Nije retard, nisam ja monstrum što te dovedoh tu!
On je samo jedan od mnogih što odoše u vojsku,
a završiše na frontu. I neka je, za zemlju svoju!
Al' nameri se sudba, on mi strada od granate...
rešiše da mi ga vrate, ali vidi kakav je!
A najviše me boli, najviše, ovog mi krsta,
što mu je granata raznela, vidiš, tri prsta.
Da, baš TA tri prsta! K'o da mi se Sudba ruga!
Meni koji sam sve dao zemlji, zašto meni?
Branio je svuda, ono je moje znamenje
u predsoblju, šta mi vredi sada kad on ranjen je?
Ne mogu više! Ne mogu, neću da shvatim!
Šta vrede odlikovanja, sina ne mogu da vratim!
Dao bih život zemlji, uvek... al' čemu to?
Za koje sutra, kad je isto morao i on?
K'o da smo prokleti... koji je moj dug?
Šta smo krivi? Šta hoće od nas, dokle u krug?
Ti... nemoj da glumiš, znam da si smrt.
Toliko puta su mi tvoje oči stale na put.
Sad sam te prepoznao. Nije mi nešto žao.
Na moju dušu je odavno crni veo pao.
Sve sam dao. Sa životom dalje ne umem.
Predajem ti dušu. Ali ni sada ne razumem."
Refren:
Rasti, rasti, moj zeleni bore...
Epilog:
Ona ga uze za ruke, dodir beše k'o vetar.
Nežna i lepa i osmeha tako vedra,
reče mu da ne zna - jer, očima gleda.
A oči varaju, ona nije smrt za njega.
Ona je san, poruka iz daleka,
lako doneta od vetra sa lepšeg mesta,
da bi mu rekla da su priče ponekad tužne.
Mučne. Da po tome liče na ljude.
Da rukom Sudbe ne ispisuje se uvek bajka,
ali nikad, nikad nije gotovo pre kraja!
Sin mu je tu, živ je.
I priča nije gotova. Nije.
I onda nestade. Stara zavesa se zanjiha.
Starac zaplaka.
Priđe sinu, zagrli ga, poče da kopni led.
U sobi beše toplije...
Chetiri rechi..
Istina. Tishina. Suprotnosti. Ljubav.
Chetiri rechi dele nasha osecnja.
Ukrshtaju nashe poglede,
Meshaju mogucnost,
za samo jedan tren strasti.
Istina..
To je ono shto smo sada ti i ja.
Tishina..
Ti prichash i krijesh se u sebi,
Ja cutim, a oluja u meni.
Suprotnosti..
Ti pokazujesh, a ja pogledom te pratim,
Ja pokazujem, a ti zatvarash okice.
Ti se smejesh, ja cutim.
Ja plachem, ti se smejesh.
Ti meshash proshlost i zivish u njemu,
Ja zatvaram ochi i sanjam.
Ti ljubish sa pochetkom tvojih usana,
Ja mazim na najnezniji nachin.
Ti zelish lazne poljubce i hladne zagrljaje,
Ustajem i idem.
Pa mozda je na neki nachin i ljubav sve ovo!
Chetiri rechi dele nasha osecnja.
Ukrshtaju nashe poglede,
Meshaju mogucnost,
za samo jedan tren strasti.
Istina..
To je ono shto smo sada ti i ja.
Tishina..
Ti prichash i krijesh se u sebi,
Ja cutim, a oluja u meni.
Suprotnosti..
Ti pokazujesh, a ja pogledom te pratim,
Ja pokazujem, a ti zatvarash okice.
Ti se smejesh, ja cutim.
Ja plachem, ti se smejesh.
Ti meshash proshlost i zivish u njemu,
Ja zatvaram ochi i sanjam.
Ti ljubish sa pochetkom tvojih usana,
Ja mazim na najnezniji nachin.
Ti zelish lazne poljubce i hladne zagrljaje,
Ustajem i idem.
Pa mozda je na neki nachin i ljubav sve ovo!
Ja & On
Shta sada vidish u moje ochi?! Shta vidish?!
...Strah!
Ne mozesh da vidish strah...Mozes da vidish samo ljubavni zar iako si me povredio.
Pogledaj me, slazi josh neshto, kazi da me volish i onako je to za tebe rech bez ikakvog znachaja.
..Volim te, sada iskreno.
Prestani lagati mene i sebe...Ti si jedino sposoban voleti sebe.
..Da ja nisam sposobna voleti drugog zato shto svaki deo mene je tvoj.
Ti nemash deo sebe. Ti nemash nishta. Ti si kreten!
..Ti si sunce. Lepa si ko sunce-kazes, al ipak ne mogu da pogledam u tebe.
Pa da ne mozesh da pogledash nekog koga si povredio. Unishtio si me. Sve shto sam imala u mene ti si ubio, ja sam pochela da verujem na te tvoje usne. Nemoj da me gledash lakshe je bez tvojih pogleda.
...Devojchice ne mogu te gledati zbog toga shto u tebe vidim sebe.
I shta sada mislish da ces me kupiti sa par lepih rechi?
..Nije tako. Ja sam tebe odavno kupio, ali kad sam te izgubio tvoja je cena postala josh veca.
Ti si kreten kojeg ja volim. I svaka tvoja kretenska odluka nije me oterala od tebe.
..Boli me to shto tebe boli. To shto tebe boli kod mene u srcu je velika pustinja. Da li je ovo metafora ili nije, ti si sunce moje pustinje...
Sledi samo nezan poljubac...Nekada pogled i poljubac vrede vishe nego hiljadu rechi!
...Strah!
Ne mozesh da vidish strah...Mozes da vidish samo ljubavni zar iako si me povredio.
Pogledaj me, slazi josh neshto, kazi da me volish i onako je to za tebe rech bez ikakvog znachaja.
..Volim te, sada iskreno.
Prestani lagati mene i sebe...Ti si jedino sposoban voleti sebe.
..Da ja nisam sposobna voleti drugog zato shto svaki deo mene je tvoj.
Ti nemash deo sebe. Ti nemash nishta. Ti si kreten!
..Ti si sunce. Lepa si ko sunce-kazes, al ipak ne mogu da pogledam u tebe.
Pa da ne mozesh da pogledash nekog koga si povredio. Unishtio si me. Sve shto sam imala u mene ti si ubio, ja sam pochela da verujem na te tvoje usne. Nemoj da me gledash lakshe je bez tvojih pogleda.
...Devojchice ne mogu te gledati zbog toga shto u tebe vidim sebe.
I shta sada mislish da ces me kupiti sa par lepih rechi?
..Nije tako. Ja sam tebe odavno kupio, ali kad sam te izgubio tvoja je cena postala josh veca.
Ti si kreten kojeg ja volim. I svaka tvoja kretenska odluka nije me oterala od tebe.
..Boli me to shto tebe boli. To shto tebe boli kod mene u srcu je velika pustinja. Da li je ovo metafora ili nije, ti si sunce moje pustinje...
Sledi samo nezan poljubac...Nekada pogled i poljubac vrede vishe nego hiljadu rechi!
Kad sam bila mala
Kolena krvava, pocepane pantalonice..
Deo zivota koji zovu detinjstvo.
Ajvar i hleb, ujela te pchelica.
Igranje igrice ispred zgrade.
Nerazdvojni od bicikla, sladoleda i zvake.
Prva simpatija i "Bushava azbuka"..
Ko je imao takvo neshto charobno?
Mozda svi, mozda neko, a mozda i niko.
Od smeha do suze..
Fazon skupljanje slichica.
Pishanje ispod tarase, chorbice od cveca.
Igranje majka i deteta, dzamije...
Ko je ima takvo detinjstvo, koje je sada spremno da ode?
Mozda svi, mozda neko, a mozda i niko.
Mama kupi mi novu lutkicu.
Maichice sa natpisom BARBIE i HAPPY KIDS.
Shnalice u kosi i lepe suknjice.
Sreca za shetnjicom u gradu sa mamom i tatom.
Ne mogu vishe pisati, osecam da sam vec stara, ali josh uvek imam to ludilo u meni...
Hvala mamice, havala tata, hvala Kumanovo =)
Deo zivota koji zovu detinjstvo.
Ajvar i hleb, ujela te pchelica.
Igranje igrice ispred zgrade.
Nerazdvojni od bicikla, sladoleda i zvake.
Prva simpatija i "Bushava azbuka"..
Ko je imao takvo neshto charobno?
Mozda svi, mozda neko, a mozda i niko.
Od smeha do suze..
Fazon skupljanje slichica.
Pishanje ispod tarase, chorbice od cveca.
Igranje majka i deteta, dzamije...
Ko je ima takvo detinjstvo, koje je sada spremno da ode?
Mozda svi, mozda neko, a mozda i niko.
Mama kupi mi novu lutkicu.
Maichice sa natpisom BARBIE i HAPPY KIDS.
Shnalice u kosi i lepe suknjice.
Sreca za shetnjicom u gradu sa mamom i tatom.
Ne mogu vishe pisati, osecam da sam vec stara, ali josh uvek imam to ludilo u meni...
Hvala mamice, havala tata, hvala Kumanovo =)